ОПОРАВИЋЕМО СЕ КАД НАЈУМНИЈИ БУДУ ПРИОРИТЕТ

*Предавач на Универзитету Хетрфордшир говори за „Слободу“ зашто у Енглеској никоме не пада на памет да запошљава љубавнице и своју нешколовану и неталентовану децу, зашто и најмоћније економије штите домаћу прооизводњу, како је могуће да за савладавање администрације у Србији треба три пута више времена, него у Великој Британији и зашто „Београд на води“ без тендера ризикује да заувек остане вечита сумња*

Србија не може избећи банкрот 

То ће доћи само као последица, јер нема другог излаза. У јавном сектору је 25 одсто вишка запослених, а не могу бити отпуштени, јер нема алтернативе за њихово запошљавање. Мала и средња предузећа то не могу бити у буразерској држави

Професор на Окланд колеџу британског Хертфордшајр  универзитета и на Универзитету за мир Уједињених нација, Миодраг Ивановић, специјалиста за стретегијски менаџмент и стратешко планирање, снажно се залаже за измену доминантног економског модела, јер сматра да је он сузио перспективе за решавање проблема и развој. Посебно економија у транзицији, попут српске. „Док амерички Harvard Business Review сматра да је идеалан распон плата један према осам, у САД физички радник годишње зарађује 50.000 долара, а топ извршни директор 360 пута више. У Британији је тај однос један према 30, у Норвешкој, Шведској, Данској и Холандији један према пет, а индекс задовољства грађана показује да је земља перспективнија што је тај распон мањи. С друге стране, ако се граница сиромаштва дефинише као зарада од 1,25 долара по дану, за искорењивање сиромаштва требало би 170 година“, наглашава Ивановић. Наводећи да у САД испод границе сиромаштва живи 47 милиона људи, он пита да ли је то модел који би требало да буде узор земљама у транзицији.

Link za ceo intervju

Biznis & Finansije: Mala i srednja preduzeća u svetu i Srbiji

BiF-132-133-30-32

– Uvek i za sve možete da stavite primedbu da se kasni i da je moglo da se uradi ranije. Međutim, ne počinje sve sada i odjednom. Prvo su se desile promene u finansiranju ljudi u upravnim odborima, uvedena je kontrola u javna preduzeća i konačno su se stekli uslovi da se i ovaj poslednji korak privede kraju – kaže za „Blic“ Jelena Trivan iz DS.

Kada je reč o predlogu Mlađana Dinkića, lidera URS, da se upravni odbori ukinu i budu zamenjeni nadzornim, Trivanova kaže da ne zna da li je to pravno moguće i da predlog ne može da komentariše bez ozbiljne ekonomske i pravne analize.
Socijalista Branko Ružić kaže da depolitizacija ne treba da znači isključivost.

– Stručni ljudi treba da se nalaze na ključnim mestima u javnim preduzećima. Pripadnost stranci, međutim, ne treba da bude eliminacioni faktor. SPS ima veliki broj stručnih ljudi i članstvo u stranci ne treba da bude kočnica za njihov angažman u odborima – kaže Ružić za „Blic“. On tvrdi da najavljenu reformu ne treba tretirati kao deo kampanje.

Stranke su se uvek borile za mesta u javnim preduzećima, budući da visoke pozicije ne znače samo političku već, pre svega, ekonomsku moć, a automatski i veći priliv novca u stranačku kasu. Koliko je ova tema bitna, pokazuje podatak da su dogovori trenutne vladajuće koalicije povodom raspodele funkcija 2008. godine trajali više nedelja. Na kraju je podela bila proporcionalna podršci koju partije imaju u parlamentu, pa se tako došlo do principa 3:1:1, a redosled u nizu je DS, G17 plus, SPS.

Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić kaže za „Blic“ da je najava departizacije još jedan način da vlast prevari narod. On kaže da će SNS, kada dođe na vlast, svakako depolitizovati javna preduzeća i posao prepustiti stručnjacima.

– Monopolizovali su sve, oteli su sve, koristili su sve, a sada bi još jednom da prevare narod – kaže Vučić.

Poslanica SRS Vjerica Radeta kaže da niko ozbiljan u Srbiji ne veruje u priču o depolitizaciji i departizaciji:
– Nema institucije u Srbiji koja nije pod direktnom kontrolom režima, a oni ovu priču pokreću kako bi skrenuli pažnju s pravih problema – kaže Radeta za „Blic“.

Bojan Đurić iz LDP kaže da pre povlačenja partijskih kadrova treba utvrditi odgovornost za pet milijardi evra gubitaka i više od milijardu evra kredita koje ćemo vraćati narednih 10 godina.

– Ne mogu se šest meseci pred izbore oprati ruke od katastrofe izazvane u 700 javnih preduzeća delimičnim povlačenjem sadašnjih direktora ako će oni otići sa otpremninama a nama ostati dugovi i krediti, neplaćeni računi prema privatnom sektoru – kaže Đurić.

Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ kaže za „Blic“ da nije dovoljno samo da stranke promene praksu.

– Potrebno je promeniti Zakon o javnim preduzećima i još neke propise koji uređuju odnose između Vlade i tih preduzeća – kaže Nenadić. On tvrdi da je reforme odavno trebalo sprovesti, ali da trenutak u kojem je pokrenuta ova tema ima i svojih prednosti, budući da će stranke lakše pristati na depolitizaciju uoči izbora nego nakon njih, kada je vreme za deljenje kolača.

Miodrag Ivanović, profesor na Univerzitetu Hertfordšajr u Engleskoj, stručnjak za strateški menadžment i organizaciona ponašanja, kaže da je imidž javnih preduzeća važan za svaku vladu, a posebno za našu.

Nepotizam i politički uticaj su očiti i izazivaju ogorčenje, posebno kod mladih i nezaposlenih ljudi. Odsustvo transparentnih tendera mera je nekontrolisane politike i moći, a postavljanje direktora bez konkursa odraz korumpiranosti i dogovorenih podela.

– Ta vrsta imidža i ogorčenje javnosti nameće i traži od Vlade i vladajućih političkih garnitura obećanje, najavu akcije i rešenja za drugačiji rad samo da bi se dobili izbori – uveren je Ivanović, koji je i vlasnik konsultantske firme „Meritum International“.

Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/263003/Departizacija-ili-samo-marketinski-trik