Nedoumice i zablude oko koncepta planiranja su velike i značajne, posebno nakon otpočinjanja procesa tranzicije i prihvatanja neoliberalnog koncepta u razvoju društva. U svim tranzitnim društvima dominira fundamentalizam tržišta i liberalzam, odnosno obožavanje ‘stohastičnih i nekontrolisanih procesa’. To je posledica negacije i napuštanja planskih modela iz perida socijalizma, tako da su planovi obeleženi kao ideološka odrednica i obeležje prošlog vremena, te su na taj način zanemareni i naoušteni. Urušavanje države, raspad velikih sistema i posebno javnog sektora, raspad sistema vrednosti i kriminalizacija procesa privređivanja, dodatno su uticali na odbacivanje bilo kakvog planskog, racionalnog i logičnog pristupa, posebno na makro nivou, posebno kod donošenja dugoročnih odluka. Konstantno stanje krize, nesigurnost i nestabilni uslovi privredviđanja uticali su da se odluke donose u interesu dominatnih vladajućih političkih grupacija, na brzinu i na kratak rok. Uz to, odsustvo dugoročnog planiranja je i posledica okolnosti u kojim su institucije, organizacije i ustanove poslovale i radile. Stanje permanentne krize, nestabilni i nesređeni uslovi poslovanja, funkcionisanje u neregularnim i sivim zonama društva i ekonomije, i posebno, dominantnost strategije preživljavanja i ponašanja od danas do sutra, eliminisalu su strateški, dugoročni i integrativni pristup življenja, ponašanja, i planiranja.
Nasuprot takvom stavu, zapadni svet imao je i imao mnogo racionalniji i logičniji stav u odnosu na koncept plana i planiranja. Opšteprihvaćen stav jeste da je planiranje proces, menadžerska tehnika i alat ili model koji čini neophodan mehanizam da se upravljanje resursima, ljudima, aktivnostima i infortmacijama uredi i optimizuje. Objektivnost procesa planiranja se meri na tržištu, koje je objektivna, nezavisna i integralna mera objektivnosti pa i efikasnosti planiranja.
Promene koje su se desilu u svetu u poslednjih desetak godina takođe su uticali na promenu svesti oko drugačijeg i racionalnijeg koncepta planiranje. Globalni procesi, razvoj IT tehnologija i masovne komunikacije, i sve nestabilniji uslovi privređivanja, uticali su na neophodnost sameravanja i povezivanja odluka na kratak, srednji i dugi rok, i posebno, donošenje strateških odluka.
Osnovni cilj i sadržaj teksta jeste da se na jednostavan način objasne: prvo, pojam, suština i značaj strategije i strateških odluka; drugo, da se ukaže na važnost i suštinu koncepta strateškog planiranja; treće, da se objasne koraci i faze u implemetaciji strateškog planiranja, kao i na probleme i ograničenja u tom procesu; i na kraju, da se prikaže efikasan model strateškog planiranja koji će biti primenjivan u svim situacijama kada treba da se dizajniraju i donose strateške odluke na dugi rok, ili, da se već donete strateške odluke realizuju primenom efikasnog modela strateškog planiranja.