Intervju za Lokal pres Dunavski venac – Beograd

Intervju:

Pitanje: Svetska ekonomska kriza je rečenica koju zvanična politika u Srbiji ponavlja svakodnevno, navodeći je kao opšteg dežurnog krivca za sve i svašta što u državi ne funkcioniše. Ekonomski analitičari upozoravaju, da globalna ekonomska kriza ne može da bude dežurni krivac za sve ono što je „činjeno ili nečinjeno” i što ima negativan ekonomski efekat za privredu zemlje. Suprostavljajući ove stavove, gde je po vama istina?

Istina je negde između i zavisi kako je i iz kog ugla posmatrate. Prvo, tačno je i nedvosmisleno da svetska globalna kriza utiče na dogadjaje i privredne aktivnosti i u Srbiji i u regionu. Drugo, problem je što je Vlada dugo pokušala da negira razmere i posebno da minimizira moguće uticaje i efekte krize. To je bilo pogrešno i neodgovorno, pa su i mere Vlade kasnile i bile su više iznudjene od strane Međunraodnog monetarnog fonda, i treće, proaktivna i efikasna politika Vlade je izostala, posebno u smeri uređenja pravnih i legalnih tokova u privredi, posebno ukidanja sive ekonomije, regulisanja i ukidanja monopola i zaštite najsiromašnijih i najugroženijih.

Vladine mere su preduzimane i vođene u potpunoj suprotnosti s onim što se desavalo na Zapadu, umesto regulacije i kontrole i veće uloge države, uveden je i zagovaran potpuni neoliberalni koncept i apsolutna dominacije tržišta. Poreska i monetarna politika je vođena i vodi se u interesu povlašćenih i najuticajnijih krugova i to će doneti najviše nevolja, problema i barijera za budući razvoj posebno u razvoju predizetništva i malih i srednjih preduzeća.

I na kraju ono što je najnepovoljnije je fakt da je politika svetske banke i međunarodnog monetarnog fonda, pa pod njihovim uticajem i politika naših Vlada u poslednjih desetak godina,  bila totalno pogrešna, posebno po dugoročni razvoj, jer sve velike firme i giganti su privatizovani i uništeni, tako da sada nema zamajca koji može da podrži i podstakne razvoj malih firmi.

Sadašnja kriza, mere Vlade i politika privatizacije imaće dugoročne i nepovoljne efekte po privredu, reforme i bilo kakve napretke, na kratak i na dugi rok.

Pitanje:  U analizama ekonomske krize, zagovarate strategiju preživljavanja. šta to tačno znači na nivou države i u samom privrednom ambijentu?

Vremena su teška i ne treba ih potcenjivati. Upravo, baš tako,  u vremenima krize, tj. umanjenog rasta društvenog proizvoda, pada proizvodnje, povećana nezaposlenosti, smanjene potrošnje, i prepolovljenog izvoza, i  za državu i privredne subjekte, osnovna mera ponašanja jeste – kako i na koji naći način preživeti izazove krize bez potresa, lomova i socijalnih nemira, i opet s druge strane, kako i na koji način pripremiti privredu i društvo za vreme oporavka i izlaska iz krize.

Za preduzeća i privredne subjekte osnovna strategija u teškim vremenima jeste kako i na koji način da se opstane, da se održi proizvodnja, da se izmiruju i plaćaju dospela potraživanja i kako da se zaštite zaposleni, kapaciteti i postojeća pozicija na tržištu. Osnovno pitanje jeste – kako reagovati i šta je strategija, spram budućih udara, posebno za one koji su prezaduženi, kako i na koji način smanjivati proizvodnju i kako i na koji način smanjivati i kontrolisati troškove. Zbog toga svega i opravdano je i mudro definisati optimalne strategije za preživljavanje.

Pitanje: U Srbiji smo suočeni sa nestankom velikih privrednih sistema. Nasuprot tome zagovara se osnivanje malih i srednjih preduzeća. Koliko ova mogu da funkcionišu, ako pored sebe nemaju velike privredne sisteme za koje rade?

Na ovo pitanje sam odgovorio na Vaše prvo pitanje, i to je važno i strateško pitanje i prosto suštinsko pitanje budućeg razvoja. Sve zapadne ekonomije su razvijale i razvijaju mala i srednja preduzeća s osloncem na velike multinacionalne korporacije i velike privredne sisteme. Od nas se očekuje i zagovara se potpuno drugačiji koncept. Je li on realna nije pravo pitanje. Pitanje je imamo li izbora i šta da se radi? Mogućnosti su sužene, opcije su minimalne, izbori ograničeni, i u takvim okolnostima Vlada i mudre i racionalne države definišu strategije i strateške alternative u kojoj zajedno i zarad nacionalnog i državnog interesa i Vlada,  i država,  i građani,  i javni sektor,  i mala i srednja preduzeća – svi zajedno rade za dobrobit onog što nazivamo država, zajednica ili nacija. Taj ujedinjujući, kohezioni i zajednički front jedinstvenog zajedništva i napora ne postoji i to će dugo biti fundamentalna smetnja prosperitetu i razvoju Srbije.

Pitanje: Kako objašnjavate fenomen „Aranđelovac” (mada je sličnosti u Srbiji dosta), da su bivši i zaposleni od prodaje fabrike vode „Knjaz Miloš” dobili velike finansijske nadoknade, a u samom gradu i na teritoriji opštine Aranđelovac nisu zabeležena pozitivna privredna kretanja i nije povećana stopa zaposlenosti, već na protiv?

Teško mi je da odgovorim na Vaše pitanje jer ne poznajem posebno fenomen Aranđelovca. Sigurno je da odgovor prističe iz napred spomenutih okolnosti, izbora i pogrešne politike Vlade, i jedne cudovišne sebičnosti koja je karakteristala stanje i klimu društvenih odnosa u Srbiji u poslednjih petnestak godina. Da smo imali konzistentnu i politiku u ime prosperiteta građana i zajednice u celini, imali smo više uspešnih fenomena poput ovog o kojem govorimo. Nažalsot, pogrešne i štetne privatizacije u kojoj se prodavalo i trgovalo u bescenje ono što je bilo najbolje, dovodilo je do totalne bede najvećeg broja ’samoupravljača’ i bogaćenja uskog sloja povlašćenih i snalažljivih. Kriminalitet i  neregularnost, siva ekonomije i neuređeni privredni i društveni odnosi doveli su do fenomena raslojavanja, nesrazmernog bogaćenja, monopola i sive ekonomije u kojo su interes pojedinaca, dobili statusni simbol. To je bolest i kancerozno tkivo koja će se teško odstraniti ukoliko država, policija i sudstvo i sami građani ne preduzmi radiklane i ozboljne mere da uspostave vladavinu prava, i vrednosni sistem u kojoj će rad, red, profesija i znanje dobiti legitimaciju najviše društvene vrednosti. Nažalost, to je proces i traje dugo, ponekad i po pola veka!

Pitanje: Vaša poruka čitaocima Lokal presa Dunavski venac?

U uslovima krize i loše državne uprave i odsustva vladavine prava i odsustva brige za građane, posebno one najugroženije, pokušajte da preduzmete brigu za sebe i svoje najbliže – pokušajte da deci otvorite perspektive, pomozite im da stanu na svoje noge i započnu nešto što se zove biznis i profesija. Ukoliko nemate dara za tako nešto, ili je već prošlo vreme, pokušajte da pronadjete mir i strpljenje za sebe i one najbliže. Pokušajte da uživate u lepim i mlaim stvarima i pohavlite one kojim je potrebno ohrabrenje, lepa reč i pohvla . Danas u Srbiji mi to ne radimo i ne umemo. Pokušajte da uz osmeh i iskreno upitate one najbliže – kako su? I nakon pitanje, saslušajte ih. Živeli!

 Dr Miodrag Ivanović,  Profesor Oaklands koledža,  univerziteta Hertfordshire u Engleskoj i director Meritum Internatioanl D.O.O u Londonu i Beogardu, stručnjak za strateški menadzment i organizaciona ponašanja