Model izrade naučnih radova i originalna istraživanja

U različitim zemljama, u svakoj od mnogobrojnih visokoškolskih instutucija u kojima sam držao predavanja u poslednjih četrdeset i više godina, kao po pravilu, sretao sam se sa  problemima u radu sa studenatima, nezavisno od nivoa studija, vezano za to kako uraditi tezu ili završne projekte koji će počivati, na originalnim primarnim istraživanjima i uz korišćenje efektnih i logičkih analiza korišćenjem kvantitativnih i kvalitativnih metoda. U vezi s tim, osnovni cilj bloga jeste da pokušamo da definišemo  model naučno-istraživačkog rada, koji uzima u obzir osnovne karakteristike znanja, veština i kompetencija studenata na doktorskim studijama, poput analize, evaluacije, sinteze, koristeći ,,Blooms taxonomy“ i definisanih kriterijuma za najviši nivo obrazovanja (doktorske studije), koji se mogu naći u dokumentu, Credit Level Descriptors for Higher Education – SEEC.  

Osnovna pitanja na koja ćemo nastojati da damo odgovor jesu – kako i na koji način da studenti u izradi rada, teze ili projekata, pokažu logički pristup, konzistentnost, intgralnu povezanost teksta, posebno,  kako i na koji način da pokažu osnovne karakteristike, znanja i veštine, kao što su praktična upotreba znanja, rešavanje problema, upotreba analiza, evaluacije, sinteze i kritičkog promišljanja.

Osnovne karakteristike i kompetencije studenata na doktorskim studijama

Doktorske studije treba da pruže studentima najnovija teorijska znanja, praktičnu upotrebu i primenu tog znanja, tako da oni u potpunosti ovladaju tehnikama i modelima istraživanja, kao i primenu sistemskih koncepata analize, evaluacije i upotrebe efektne sinteze raznovrsnih i komplementarnih savremenih saznanja iz oblasti kojom se bave.

Tokom doktorskih studija, osnovni ciljevi  trebali bi da doprinose: 

• stvaranju vrhunskih stručnjaka osposobljenih za samostalni i timski naučno-istraživački rad, koji će nastaviti razvoj teoretskih i aplikativnih dimenzija različitih naučnih disciplina,
• sticanju kvalitetnih i savremenih naučnih znanja, sposobnosti i akademskih veština u oblastima kojima se bave, kako bi bili osposobljeni za unapređenje naučnog i istraživačkog rada na nacionalnom i međunarodnom nivou,  
• ovladavanju znanjem, da razumeju značaj aplikativnosti, multidisciplinarnosti i interdisciplinarnosti naučnih znanja,
• razvijanju profesionalnih sposobnosti i akademskih veština stečenih iz oblasti kojom se bave, kao i efektno i efikasno donošenje odluka i rešavanje praktičnih problema,
• uporno, konzistentno i sistemsko razvijanje  sposobnosti kritičke analize i evaluacije, i
• razvijanju sposobnosti sistematizacije znanja, sinteze i nadasve da usvoje, oplemene i primenjuju etičke i moralne standarde ponašanja i delovanja.

Postizanje i realizacija navedenih ciljeva podrazumeva obezbeđenje vrhunske podrške, precizno definisane aktivnosti, praćenje, ocenjivanje i usmeravanje studenata, zajednički i timski rad, rasprave i diskusije, te konstantno razvijanje i podsticanje studenata na originalna istraživanja i objavljivanje rezultata. Da bi se postigli ti zahtevi, vreme provedeno na doktorskim studijama, ne može da bude manje od tri godine za redovne i pet godina za vanredne studente. Naravno, kompenzacije i priznavanje iskustva, prihvatanje validnih i relevantnih objavljenih radova, te prepoznavanje vrhunskih profesionalnih rezultata i postignuća su uvek dobro došli uz unapred striktno definisane i  transparente kriterijume.

Osnovne veštine i kompetencije studenata na doktorskim studijama

Postizanje osnovnih ciljeva doktorskih studija treba sistemski, uporno i u svim aktivnostima da razvijaju osnovne veštine i kompetencije, kao što su:  

• posedovanje znanja, veština, sposobnosti i kompetencija za samostalno rešavanje praktičnih i teoretskih problema, 
• sposobnost primene holističkih pristupa, kombinovanjem i upotrebom savremenih naučnih metoda i postupaka,
• originalnost, logika i korišćenje kombinovanih metoda i tehnika analize i evaluacije naučnih rezultata istraživanja,
• primena, korišćenje i sinteza najnovijih savremenih znanje, istraživanja i praktičnih aplikacija,  
• sposobnost samostalnog i timskog naučno-istraživačkog rada, korišćenje aplikacije za razvojna istraživanja i upravljanje procesima, politikama i programima održivog razvoja,  
• sposobnost uključivanja u međunarodne naučne projekte, doprinos razvoju naučnih disciplina kojom se bave i srodnim  naučnim delatnostima,
• kritičko mišljenje, nezavisnost, kreativnost i inovativnost,
• akademsko i profesionalno ponašanje, poštenje i primena principa etičkog kodeksa naučne prakse.

Kao što se vidi, ciljevi doktorskih programa i razvijanje kompetencija i veština je složen, dinamičan i zahtevan proces. Da bi se olakšao postupak i proces ovladavanja navedenih ciljeva, posebno veština kod pisanja doktorskih teza, projekata ili završnih radova, veoma je važno da definišemo neki model koji će pomoći i olakšati taj proces.    

Osnovne karakteristike i prepoznatljivost dobrih teza    

Prvi i veliki izazov jeste izbor naslova teze, fokus, oblast istraživanja, definisanje tehnika i modela istraživanja, praktična i naučna relevantnost rada. Kod izbora teze veoma je važno da se ima u vidu nekoliko sledećih momenata:

• relevantnost i validnost, posebno, praktična i naučno-istraživačka opravdanost izbora teze,
• poznavanje stanja u oblasti kojom se bavi, posebno, objavljene knjige, istraživanja, urađeni i projekti u toku, objavljeni radovi u vodećim magazinima i naučnim časopisima, identifikovanje vodećih institucija, instituta i vodećih kompanija. Dakle, pre izbora teze, treba uraditi opširan, relevantan i validan pregled i kritički osvrt na osnovne teorijske i praktične tendencije i trendove u tim oblastima,
• definisanje naučnog i praktičnog doprinosa, odnosno kako i na koji način značajno doprinositi razvoju znanja u oblasti kojom se bavimo,
• mogu li da se definišu argumenti, razlozi i nove ideje koje su zasnovane na relevantnim, validnim, eksplicitnim i originalnim evidencijama, faktima i činjenicama, i
• sposobnost da se napiše, na visokom profesionalnom i akademskom nivou, doktorska teza u kojoj se pokazuju međusobno povezani elementi analize, evaluacije i sinteze, koji su kombinovani s dobro artikulisanim elementima kritičkog promišljanja i izvođenja  zaključaka.

Da bi se u završnoj izradi teze pokazale i ispunile gore navedene karaktersitike treba voditi računa o vrsti, sadržaju i doprinosu doktorskog rada. Otuda je veoma važno i pitanje – kako i na koji način pokazati taj praktični i naučni doprinos?

Postoji više načina od kojih ovde navodimo samo nekoliko: prvo, može se analizirati postojeća tehnika, model ili teorija i implikacije za neku novu situaciju, kakav je uticaj, korist ili posledica za organizaciju, region ili zemlju; drugo, može da se istražuje, analizira i ocenjuje postojeći model u uslovima promena jedne ili više promenljivih; treće, može da se analizira funkcionisanje modela ili teorijskih postavki u novim, konfliktima, dinamičnim društvenim i socijalnim promenama; četvrto, mogu da se odaberu i analiziraju dva ili više faktora koji u kombinaciji daju novi pogled, nešto novo, korisno i efektno; peto, može da se odabere, istražuje, analizira i valorizuje  primena nekog teorijskog ili opšteprihvaćenog principa u tranzitnim društvima s dinamičnim i kompleksnim promenama; šesto, dokazati nesto što je ,,očigledno i sasvim poznato” s novim istraživanjem i evidentnim dokazima da je pogrešno i neutemeljeno; sedmo, analiza i ocena trendova, pojava i tendencija i tako dalje. 

Kao što može da se vidi proces odabira teme, izrada same teze, prikupljanje informacija na osnovu originalnih sekundardnih, posebno primarnih istraživanja (ankete, upitnici, survej, intervjui, razgovori, posmatranje i ocenjivanje), definisanje doprinosa nije lako i jednostavno. Da ne govorimo o najtežem delu posla – praktičnom pisanju rada. Da bismo bar malo olakšali taj deo posla, pokušaćemo da u sledećem modelu pokažemo – kako i na koji način da se u radu obezbede elementi, kao što su: prikaz postojeće prakse, kritički pregled i izrada literature, originalnost primarnih istraživanja, analiza, evaluacija i sinteza u dinamičnom kontekstu prošlosti, sadašnosti i budućnost uz korišćenje evidentnih dokaza.

Model naučnog i originalnog istraživanja

Model se bazira na principima Bloomove taxonomije i opšteprihvaćenih akademskih i profesionalnih standarda.  U hijerarhijskom modelu, definisani su osnovni kriterijumi, znanja, veštine i kompetencije koje treba da budu prihvaćene, primenjene i realizovane za različite nivoe obrazovanja. Tako, na primer, za srednji nivo obrazovanja (nivo 3) osnovni kriterijumi koji treba da se ocenjuju su znanje i razumevanje materije, praktična primena znanja, analiza i evaluacija.  Za doktorske studije treba da se prihvate, pokažu i primene, na teorijskom i praktičnom planu, kriterijumi, kompetencije i veštine koji su označeni u modelu od I – naslov i izbor oblasti istraživanja; II – znanje, praktična primena znanja u praksi, originalna primarna i sekundarna istraživanja; III – metode, tehnike i kompleksni aspekti kvantitativne i kvalitativne analize; IV – sistemsko, povezano, kritičko i logičko promišljanje, zaključivanje i evaluacija do V – sadržajne, teorijske i logičke sinteze teorijskih i praktičnih sadržaja sa svim relevantnim i validnim rezultatima originalnih istraživanja.

Kao što se vidi, proces izbora teze, planiranje istraživanja, izrada, kao i manifestacija svih drugih akademskih i profesionalnih veština i kompetencija nije lak i jednostavan proces. Koliko je to zahtevan, složen, dinamički i međusobno  povezan proces pokušali smo da pokažemo linijama s leve strane modela koji povezuju sve kriterijume, veštine i kompetencije koji treba da se primenjuju tokom izrade, posebno kod pisanja rada. Veoma je važno imati u vidu nekoliko premisa: prvo, ukoliko se odabere PhD bez fokusa, s lošim naslovom, bez preciznih, relevantnih i validnih istraživačkih pitanja, hipoteza, bez definisanog uzorka istraživanja, metoda i tehnika istraživanja onda  je impakt negativan i uticaće na sve ostale kriterijume za ocenjivanje valjanosti teze. Impakt je prikazan crvenom linijom;

drugo, ukoliko se poseduje ograničeno znanje, koje je zasnovano na malom pregledu, iščitavanju literature, bez analize prakse, ne može se očekivati kvalitetan rad s bilo kakvim naučnim i praktičnim rezultatima.  Kritična veza i uticaj tog kriterijuma prikazana je kriterijumom II, sa a, b i c aktivnostima. Veoma je važno zapamtiti da je aktivnost c – originalnost istraživanja osnovna i najvažnija karakteristika dobrih doktorata; treće, analiza i evaluacija, prikazane u modelu kao III i IV, veoma su važne i treba da obuhvate svaki aspekt i poglavlje rada, i četvrto, veština sinteze objedinjuje, povezuje sve delove i aspekte rada u konzistentnu i logičku celinu. Dakle, ukoliko se zanemari ili podceni bilo koji navedeni kriterijum, kod izrade rada,  neće se dobiti dobar rad.

Zaključak

Model izrade naučnih radova trebao bi da unapredi kvalitet i standard akademskih radova, posebno  da doprinese unapređenju originalnosti istraživanja. Može da se koristi kao standardizovani model za podizanje naučno-istraživačkog rada u visokoškolskim ustanovama, profesionalnim institucijama i institutima, koji se bave istraživanjima.

Osnovna namena modela jeste da pomogne mladim istraživačima, posebno PhD studentima da shvate zahteve, kompleksnost i da od početka imaju u vidu osnovne kriterijume za ocenu doktorskih radova. U narednom blogu, kao dodatak modelu, objasnićemo kako i na koji način treba da se uradi sadržaj, poglavlja i prikaz originlanih istraživanja.

Reference:

1. An example of the Research Proposal, available at https://www2.le.ac.uk/departments/media/news-and-journalism-documents/example-phd-proposal/view [Accessed: 17 July 2019]
2. What are the Criteria for a PhD? Available at https://www.findaphd.com/advice/finding/criteria-for-phd.aspx [Accessed: 17 July 2019]
3. The PhD Journey: 7 Stages of a Successful Doctorate, available at
4. What is a PhD?, available at https://www.findaphd.com/advice/finding/what-is-a-phd.aspx [Accessed: 17 July 2019]
5. Writing up your PhD (Qualitative Research). Independent Study. Available at https://www.ed.ac.uk/files/atoms/files/writing_up_your_phd_qualitative_research.pdf [Accessed: 17 July 2019]
6. Research Gate: Educational Design Research, available at https://www.researchgate.net/publication/2637333 28_The_Integrative_Learning_Design_Framework_114_-_133_An_Illustrated_Example_from_the_Domain_of_Instructional_Technology [Accessed: 17 July 2019]
7. Credit Level Descriptors for Higher Education – 2016 – SEEC, available at  http://www.seec.org.uk/wp-content/uploads/2016/07/SEEC-descriptors-2016.pdf [Accessed: 29 July 2019]
8. Ivanovic, M. (2018) An effective analysis and evaluations are key to use existing and developing new knowledge, available at  http://www.miodragivanovic.com/an-effective-analysis-and-evaluations-are-key-to-use-existing-and-developing-new-knowledge/ [Accessed: 15 August 2019]

Miodrag S IVANOVIĆ