Nema problema! Ili, kao rešiti problem bez problema

Turisti i stranci koji posete prostor bivše Jugoslavije ili danaašnju Srbiju ponajčešće upamte kratku rečenicu ili našu lepu konstataciju za sve – Nema problema! Odgovor pokriva sve oblasti života – od najprostijih, kao što su usluge, taksi i prevoz, do onih najkomplikovanijih, kao što su bolest, teškoće i teret svakodnevne borbe za preživljavanje. Kad one koji Vam nude takav odgovor upitate za savet i kako da rešite problem koji imate, onda obično ostanete bez odgovora ili Vas pogledaju sumnjivo i sami zatečeni pitanjem ili jos gore, suvo i hladno nazovu Vas i označe kao ‘sumnjiva’ čoveka koji komplikuje, zanoveta i traži nevolju.

Rešavanje problema, ovde na Zapadu, najviše je na ceni kao jedna od najtraženijih i najcenjenijih karakteristika, vrlina i menadžerskih veština. U 60 odsto slučajeva to je ono što se najšečće traži za poziciju menadžera, i to podjednako i u privatnom i u javnom sektoru. Tema današnjeg bloga namenjena je specifično i s namerom za moje ILM studente iz MUP-a Srbije da im olakšamo i pokažemo kako se problemi rešavaju u nekim policijama Engleske (Hampshire, the Isle of Wight).

Modeli za rešavanje problema

Rešavanje problema ili kako to ovde nazivaju ‘problem oriented policing’ postaje mera svakodnevnog rada i ponašanja policije. Sistemski, zvanično i s najvišeg mesta učinjen je napor da se utvrdi i postavi i izabere optimalan model za rešavanje problema. Osnovni cilj je bio da se unapredi efikasnost i efektivnost rada policijskih službi, odnosno postizanje i unapređenje performanci policijskih snaga. Tako su se iskristalisala dva pristupa. Prvi, tzv. rešavanje problema primenom modela od šest tačaka (a six point plan) je jednostavna metodologija koja se primenjuje tokom rešavanja svega onog što nam se čini da je problem. Više o problemima videti na: http://www.meritum-international.org/index.php?option=com_myblog&category= Problem+solving &Itemid =122〈=serbian. Metodologija u šest tačaka sastoji se od sledećih faza ili koraka:

1. Definišite problem (define the problem)
2. Uključite zajednicu (involve the comunity)
3. Definišite ciljeve (define objectives)
4. Uradite Akcioni plan (develop an action plan)
5. Implementirajte plan (implement the plan)
6. Kontrolišite i merite progres (monitor the progress)

Jednostavnom razradom i rašlanjavanjem navedenih principa primenom zdravog razuma, korištenjem dosadašnje dobre prakse i onog što i kod Vas samih donosi i daje dobre rezultate i to je to – konzistentan i logičan postupak rešavanja problema u šest tačaka.

Drugi postupak je model SARA kji se sastoji od četiri osnovne komponente, i to:

1. Scanning (snimanje stanja): identifikovanje problema koristeći postojeći sistem informacija (data base) i sve druge relevantne i validne izvore informacija (iskustva kolega, izveštaje, studije slučajeva, dosije i druge pisane dokument). Tako prikpuljene informacije se klasifikuju i sortiraju i obrađuju primenjivanjem osnovnih tehnika, znanja i veština.
2. Analzsis (analiza): podrazumeva korišćenje znanja i veština, istraživanja i IT da bi se identifikovala priroda, suština i osnovne karakteristike problema i osnovni uzroci njegovog nastajanja. U postupku analize treba koristititi različite modele i tehnike jer su i uzroci problema različiti i specifični. Pritom, pokušajte da budete i kreativni i originalni u stalnom procesu unapređenja i obogogaćivanja postojeće prakse. Analiza treba da bude vidljiva i sistematična primenom jednostavnih postupaka analize, poput, jednostavnog upoređenja prakse (Dobro vs. Loše), SWOT analize, Prednosti vs. Nedostaci, analizom okrušenja korištenjem PESTEL analize, i slično.
3. Response (akcija i reagovanje): na osnovu prethodnog pokušajte da na sistemski i celovit način pronađete rešenje i da eliminišete osnovne uzroke koji dovode do problema, pritom nemojte da zaboravite da uključite i druge i specijalizovane agencije i institucije kad god možete i osetite da drugi mogu da budu od pomoći. Ukoliko mislite da je vaša akcija dovoljna obavestite sve zainteresovane strane o onome što ste preduzeli.
4. Assessment (ocena i evaluacija): ocena preduzetih mera i ponovno sgaledavanja onog što je bio problem i na osnovu toga prosto da izvedete zaključak i ocenu za buduće akcije. Posebno je važno da uvek i konstantno budete otvoreni spram dobrih i loših strana primenjenih akcija i delovanja, prosto da se izvuče pouka za budućnost i da ne pravite iste i ponovne greške.  Dobre i uspešne policije pokušavaju da steknu status ‘learning organisation’ tj. Organizacija koje uče i razvijaju se na osnovu i dobrih i loših rešenja iz života i prakse.

Kao što vidite u praksu rešavanja problema unose se elementi racionalnosti i metodičnosti. Ništa posebno, običan sistemski redosled poteza kojim se garantuje standrdan pristup, i to sve zarad podizanja efikasnosti u obavljanju važnih poslova za društvo i zajednicu, i posebno podizanja ugleda kod građana. Da bi se obezbedio jedinistveni standard ponašanja  na nivou policijskih snaga Ujedinjenog Kraljevstva uveden je i  sistem National Intelligence Model (NIM). O tome ćemo opširnije i detaljnije nekom drugom prilikom.

Pokušajte da ova dva jednostavna modela primenite i proveravajte da li i u kojoj meri ih sistemski i celovito primenjujete. Dobru i lošu praksu pokušajte da analizirate i izvodite zaključke za buduće zadatke i poslove. Na kraju, ukoliko imate sličan ili bolji i delotvorniji metod koji primenjujete, u rešavanju problema, hajde da podelimo i razmenimo iskustva.

Profesor dr Miodrag S. IVANOVIC