Politika mogućeg i obaveznog… Vernici i nevernici…

Ukoliko bi sebe trebao da odredim onda sam agnostik!  Ne verujem da bog postoji. Ali, verujem da je svet uređen i počiva na univerzalnim zakonima fizike, zasnovan je i postavljen na kosmičkim principima na kojim funkcioniše i u kojem se odslikava savršenstvo prirorde.  Verujem da postoji stalan sukob između savršene prirode i neasvršenoig čoveka, posebno kad vidim kako je uređen i kako funkcioniše današnji svet! Vjernik sam jer poštujem volju, veru i privrženost drugih ljudi – ckvi, religiji i bogu. Vjernik sam jer i danas, kad god mogu, palim sveće zarad onih koji su ‘verovali’! Njima, odajem poštu, pokazujem ljubav i sjećam ih se. Da li možete da me razumijete?

Slika 1 U ime koje vere i boga?

 

Otkud ta preispitivanja i odrđivanje samoga sebe? Možda zbog toga što sam u poslednjih dvadesetak godina – izgubio zemlju, koju sam volio; iskusio dramu i nemaštinu izbeglice; proživeo i osetio stege i odrednice – socijalizma i kapitalizma; radim u organizaciji koja je bazirana na principima profita, manje na vrednosnim principaima  …Svedok sam dešavanja u svetu (Gaza, Libija, Irak, Avganistan i tragične situacije zemalja na prostoru bivše Jugoslavije) koja me zbunjuju i koja ne mogu da objasnim i razumem, posebno taj ideološki i dogmatski koncept odbrane postojećeg poretka kapitalizma, profita, grabeži, lopovluka i kriminala … institucija, partija, političara i ….  Ima li kraja?

Bosna, rat, izgradnja crkve u Roćeviću …

Dejtonski mir je potpisan. Posleratne godine, oseća se nervoza na svakom koraku. Beda i nemaština. Ljudi polako dolaze do sebe … život nastavlja svojim tokom. S bratom, da mu pravim društvo,  otišli smo u još nedovršenu crkvu u Roćeviću, da se kolač i žito osveštaju.  Nekako i usput počinje razgovor oko donacije za izgradnju … što je veća pomoć i ‘pamćenje crkve’ prema božijem sužnju je blagoslovenije i milije. Za ‘lepu’ pomoć ime domaćina se ukleše na zidnom kamenu crkve za vjeke i vjekova. Amen!  Tada, sam, video da su oni najgrešniji, ratni profiteri i zločoinaci, opljačkanim i ukradenim novcem,  upisivali  imena,  tu u crkvi, za buduća pokolenja, za odanost i službu, u čast božiju.  Verujem da je bilo izuzetaka i dobrih, časnih domaćina koji su dali i darivali građevinu. Oni se znaju i prepoznaće se!

Slika 2  Bratstvo u miru,  ratu i zločinima

Tih godina podigle su se crkve u gotovo svakom selu i zaseoku dolinom reke Drine od Zvornika do Bijeljine. Kupovao se duševni mir, slavilo se srpstvo i cementiralo se bratstvo i saradnja između crkve i političara. Ta sprega vidljiva je i danas. Koja je korist od toga?

Srbija i posledice loše vladavine …

U poslednjih dvadeset pet godina Srbija je razorena, pokradena, živi sve lošije i lošije. Siromaštvo je postalo norma življenja. Tako, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 24 odsto građana Srbije živi u riziku od siromaštva. Potom,  najveći rizik od siromaštva imaju nezaposleni – oko 48 odsto, potom samozaposleni, u koje spadaju poljoprivrednici – oko 38 odsto, slede domaćinstva i porodice sa više od troje dece oko 44 odsto i samohrani roditelji sa jednim detetom – oko 36 odsto. Srednja klasa više ne postoji!

Ima mnogo razloga za taj negativni i trend siromaštva. Mnogi, među koje spadam i ja, deo velike krivice pripisuju partijama i političarima, posebno u potpunom odsustvu brige za nacionalni interes, interes malih i običnih ljudi, interes zemlje.

Priznajem da je tešo definisati odnos i razloge ‘dobrog’ i ‘pogrešnog’ jer sve zavisi iz koje perspektive i ugla posmatrati stvari i pojave. Međutim, možda bi mogli da prihavtimo univerzalni princip, ya sebe same i naše političare  – ponašajte se i tretirajte druge kao što bi ste vi želeli da oni tretiraju vas.  Uz to, posmatrajući tu svakodnevnu vezu između crkve i političara, možda bi bilo dobro da zamolimo političare, da i oni i crkveni velikodostojnici se vrate osnovnim i izvornim principima ponašanja i življenja po zahtevima 10 božijih zapovesti. Baš tako i ništa više.

Slika 3  Političari, crkveni verodostojnici i činjenje dobra …

Da vas podsetim, ukoliko ste ih zaboravili: deset zapovesti u Pravoslavnoj crkvi su

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene,
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti,
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega,
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu,
5. Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji,
6. Ne ubij,
7. Ne čini preljube,
8. Ne kradi,
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega, i
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Koliko često i jesu li ti ljudi na slici vernici, poštuju li osnovne i elementarne norme ponašanja dobrih ljudi – da biraju najbolje, da ne kradu, skrivaju krađu i ne podržavaju ubijanja. A jesu! Ne kradi tuđe stvari, rad i znanje – ne plagiraju. Ne poželi ništa što je tuđe. A jesu! Da li je ta skrušenost, ozbiljnost i ‘pobožnost’ – muka loše urađenog i ukradenog?

 Slika 4  Politička elita između božije vere, skrušenost i duplih standarda ponašanja

Šta se to desilo s nama, gde i kako smo se pogubili elementarne norme lepog ponašanja, uvažavanja i  brige za najbliže – porodicu, komšije, građane i druge narode. Možda bi oporavak morao da otpočne od moralne obnove i poštovanja osnovnih moralnih i etičkih normi življenja, kao što je tih odavno zaboravljenih – deset božijih zapovesti.

Predlažem Vam da stavite ruku na srce.  Sad, polako, otvoreno i duboko u sebi preispitajte sebe, svoju veru, postupke i ponašanja. Dok razmišljate, zoboravite na osnovna pitanja i dileme, ma šta god da ste – agnostik, ateist ili teist. Jeste li dobar covek? Činite li i kad ste učinili, nešto – lepo i korisno, po meri dobrog i čestitog građanina?