Prostor bivše Jugoslavije – Ima li nade da nešto uradimo?

Prosperitet jedne zemlje i njenje nacije određen je mnoštvom faktora od kojih su možda najvažniji – svest njenih građana o sopstvenim dometima, ograničenjima i  barijerama rasta i razvoja. Relanost i bogatsvo ekonomskih faktora – raspoloživi resursi i bogastva,  efikasna i obrazovana radna snaga, raspoloživost kapitala, te politička uređenost i stabilnost sistema – politički pluralizam, definisana pravila igre, ponašanja koja favorizuju interes zemlje i naroda, fer i pravedan socijalni sistem, samo su neke od pretpostavaki da se zasluži respekt od drugih i najvažnije,  da se oslobodi energija celog naroda,  građana i preduzetnika da rade za sebe i dobrobit zemlje. Nažalost, osnovne pretpostavke za razvoj, rast i prosperitet država na prostoru bivše Jugoslavije (osim Slovenije i donekle Hrvatske)  nisu fundamentalno definisane, određene i institucionalno oformljene.

Šta da se radi?

Učiti, kopirati i imitirati druge – oni koji su bolji, vredniji i uređeniji od nas. Od koga – naroda i država poput Švedske, Norveške, Luksemburga, Češke, Slovenije, … Da bi se to mogli postići prvi korak jeste da se sistemski i na svim nivoima počne razvijati svest  o pravazilaženju lokalnog i nacionalnog sindroma o ‘našoj istoriji, pameti i vrlinama’. Sve naše je lepše, bolje, ukusnije i starije … deca su nam najpametnija, ‘… London je sranje’, kako reče jedan od mojih mladih gostiju i posetilaca, ‘… Beograd je evropska prestionica, … i kulturno što prođe tu, proći će u Evropi’, potvrđuje drugi i veoma talentovan mladi čovek koji je na putu da zasluži Vukovu diploma. Ta sigurnost i potreba izdizanja moći i veličine sopstvenog naroda je lepa i iskrena tek kad se sameri u uporedi sa drugim narodima, drugim gradovima i nečijim tudjim uspesima. Otkud potiče ta potreba za  sopstveno uzdizanje i hvalu, ta … glorifikacija istorije i tradicije, … pohvala i slava našeg, … opravdanje za naš neuspeh delo je zavere, istorije i mržnje drugih, … Čini mi se da je to više  karakteristika malih, siromašnih i nerazvijenih sredina, palanački mentalitet,  dominantnost loklanog nad internacionalnim i globalnim, odsustvo umeća i duha za toleranciju, razumevanje i poređenje.

Putujući svetom i razgovarajući sa običnim svetom stičem utisak da drugi obazrivije govore o sebi, vrlinama i pameti. U Švedskoj će Vam reći da je zemlja siromašna i da zahteva rad, požrtvovanje i inventivnost da bi se preživelo i održao standard građana.  U Japanu će Vam prvo reći da je zemlja siromašna i da ne raspolaže prirodnim resursima i zarad toga red, rad i organizovanost su mera rada i ponašanja. Prirodne nesreće, tragedije i gubici se podnose stoički bez žaljenja, unosi se dodatn iindividualni i kolektivni napor da se zemlja unapredi i razvije.

Prošlost i  istorija – fakt, recept  i pouka za budućnost

U svetu, ponajčešće, važi pravilo da se strategija razvoja, strateški plan i projektovana budućnost zasniva na razumevanju odnosa između prošlosti, sadašnjosti i budićnosti. Razumevanje prošlosti i analiza sadašnjosti su osnovne pretpostavke za definisanje i projekcije budućnosti. Nažalost, kod nas, u javnom životu, posebno, dominra prošlost kao ograničenje, omča i barijera budućeg racionalnog ponašanja.  Da bi se ta zamka izbegla, potrebno je da ključni, posebno strateški partneri i institucije, naše vođe i lideri razumeju gde leži budućnost države kako bi mogli da delotvorno pregovaraju i postižu kompromise prilikom uspostavljanja strateških prioriteta. U utvrđivanju prioriteta, kao narod treba da imamo u vidu i interne i eksterne zainteresovane strane, uzimajući u obzir stepen njihove moći i interesa. Buduće projekcije, traže mudrost kompromisa i definisanje opcija ispod koji se ne može, taman da se plaća najveća cena.  Državni strateški prioriteti treba da posluže u odgovoru na trenutna i buduća kretanja i da zadovolje interese ključnih zainteresovanih strana (građana, Vlade, međunarodnih institucija, partnera i saveza). Međutim, treba imati na umu da će ključne zainteresovane strane povremeno imati suprotstavljene interese, te će stoga biti neophodno naći kompromis od koristi za društvo i zemlju u celini. Nakon što je država utvrdila svoje glavne strateške prioritete, treba pažljivo da razmotri kako da na najbolji način koristi dostupne resurse, koji su ograničeni i limitirani. .

Racionalna rešenja treba da proisteknu iz analize prošlosti, logike kompromisa i mudrosti dostizanja mogućeg. Da bi se to obezbedilo mora da se definiše jedinstven i opšteprihvaćeni nacionalni interes koji se mora poštovati od svih – presednika države, lidera opozicije i građana. Nažalost, mi nemamo jasno definisanih i opšteprihvačenih nacionalnih interesa. Linije razdvajanja su duboke, radikalne i nepomoriljive – za EU ili Rusiju;  Partizani : Četnici; Kraljevina : Republika; Privatno : Društveno; Nacionalizovano : državno i posebno, demokrate i radikale i tako u nedogled. Nema ni jedne tačke i prihvaćene istorijske istine zarad prosperiteta i boljeg života.

Jedan stav i mera rodoljublja

U nedavnoj i još nezavršenoj diskusiji oko budućih odnosa i relacija izmedju Engleske i EU jedan od parlametaraca ovako je oderdio svoj stav i poziciju interesa: Na prvom mestu je Britanija – na drugom je partije i na trećem mestu je karijera! Da bi zaštitio interes Britanije i sopstveno ubedjenje, interes i želju birača drugi član parlamenta je dao otkaz na ministarsku poziciju.

Kad budemo imali građane koji budu prihvatili stav da su naše zemlje male, nerazvijene, siromašne i da iz toga proističe naša dužnost i obaveza da damo sve od sebe da doprinesemo njihom razvoju i napretku – ima nade da nešto uradimo.

Kad prisilimo naše lidere i političku elitu da definiše nacionalne interese, da postignu nacionalnu saglasnost i strategiju njihove implementacije, posebno da se stave u službu nacije – ima nade da nešto uradimo.

Kad počnemo s više uvažavanja, poštovanja i s više smisla za realnost da analiziramo iskustva i praksu drugih naroda, posebno kad počnemo realnije i obazrivije da sudimo o sebi samima, našim sposobnostima i našoj ulozi u svetu – ima nade da nešto uradimo.

Osnovne pretpostavke za tu nadu i moć promena neće biti lako promeniti. Za to će nam trebati i vremena i mudrosti. To je jedina opcija za rast, razvoj i prosperitet šansa da steknemo ugled i da se svrstamo u red ozbiljnih naroda.

Miodrag S. IVANOVIC