Prvi koraci i razrađivanje ideje o tezi, projektu ili disertaciji…

U blogu ćemo da damo nekoliko saveta o prvim koracima koje treba da uradite kako biste stekli uvid o postojećim teorijskim i praktičnim okvirima u Vašoj oblasti istraživanja. Odnosno, kako i na koji način da identifikujete najnovije objavljene knjige, akademske i profesionalne časopise, obavljena istraživanja, vodeće institucije, posebno ključne akademike i eksperate, koji su relevantni za oblast kojom želite da se bavite.

1. Identifikovanje znanja i oblasti tokom studija, radnog iskustva ili dosadašnjeg istraživanja

Prvi korak koji treba da obavite, nakon ideje o mogućem istraživanju jeste da identifikujete relevantna i validna znanja koja ste stekli tokom slušanja i polaganja različitih ispita na studijama, problema i izazova s kojim ste se sretali na poslu, ili jednostavno da pokušate da utvrdite značaj i uticaj Vaše teme na osnovne društvene procese, pojave ili praktične probleme unutar javnog ili privatnog sektora u kojem radite. Koje predmete ste izučavali, možete li da se setite ili da identifikujete osnovna stanovišta, teorije i koncepte, posebno praktične probleme i izazove koji su vezani za oblast kojom želite da se bavite. Da utvrdite međusobnu vezu i uzajamni uticaj različitih naučnih oblasti na vašu istraživačku oblast. Nije lako sagledati i oceniti te relacije i veze, posebno, jednog istraživačkog problema sa svim dugim važnim uticajima, faktorima i implikacijama. Suočićete se s izazovima ,,prašume” u kojoj je teško uočiti važna i plemenita ,,stabla” koja pokušavate da identifikujete.  Sledeća aktivnost, možda, može da pomogne.

2. Početni i najvažniji korak ,,desktop” ili sekundarno istraživanje

Nakon prvog koraka, sledi drugi korak, koji bi mogao da Vam pomogne, da se podsetite svega onoga što ste studirali, što znate ili ste čuli ali ste jednostavno to smetnuli s uma. Sledećim procesom istraživanja, koji se sastoji od monoštva aktivnosti, treba da utvrdite ,,raison d’être”, odnosno, suštinu teorijskih, praktičnih znanja i izazova koji su vezani za oblast kojom želite da se bavite. Da biste to postigli treba da uradite sledeće:

• Identifikujete, najmanje 7–9 najnovojih knjiga, koje su objavljene u svetu, koje su relevantne i validne za Vašu oblast. Te knjige, uistinu, treba da budu tek objavljene. Starije, ranije objavljenje knjige treba da budu tzv. ,,milestone books”. Veoma je važno da upamtite da te knjige i autore treba da znate, taman i da ne znate jezik, na kojem su objavljene. Ako je to slučaj, proverite da li su knjige prevedene i objavljene kod domaćih izdavača.

U procesu identifikovanja knjiga treba da koristite on-line izdavače i posebno, University Press Publishers.

1. Penguin Random House
2. Hachette Livre
3. HarperCollins
4. Faber Independent Alliance
5. Pan Macmillan
6. Pearson
7. Oxford University Press
8. Bloomsbury
9. Simon & Schuster
10. Wiley

 

Pogledajte više i opširnije na: An Intro to the 10 Biggest Publishers in the UK, available at https://ribbonfish.co.uk/blog/an-intro-to-the-10-biggest-publishers-in-the-uk/ [Pristupljeno: 10 aprila 2021.] Ili, The Largest Book Publishers in 2021, available at https://blog.reedsy.com/largest-book-publishers/ [Pristupljeno: 10 aprila 2021.]

• Identifikujte sve i izaberite najmanje 5-7 akademskih časopisa iz oblasti kojom se bavite. Nakon toga uradite relevantnu i validnu analizu radova i sadžaja koji su vezani za Vašu oblast.
• Identifikujete sve i izaberite najmanje 5-7 profesionalnih magazina iz oblasti kojom se bavite.  Nakon toga uradite relevantnu i validnu analizu radova i sadžaja koji su vezani za Vašu oblast, posebno implikacije za industriju kojom se bavite, javni i privatni servis ili probleme i izazove koji su prepoznati.
• Identifikujte sve i izaberite najmanje 3-5 on-line platformi ili publikacija koji se bave Vašom oblašću.
• Identifikujte sve i izaberite najvažniju asocijaciju ili profesionalno telo koje je odgovorno za razvoj, akreditaciju i profesionalno usavršavanje iz Vaše oblasti, kao što su profesionalne oragnizacije za Biznis i Marketing: CIM – Chartered Institute of Marketing; CMI – Chartered Management Institute; CIPD – Chartered Institute of Personnel and Development; ILM – Institute of Leadership and Management; ACAS – Advisory, Conciliation and Arbitration Service.
• Identifikujte sve i izaberite 5–7 najvažnijih institucija, ustanova, instituta ili laboratorija koje su najvažnije i prepoznatljive su u oblasti kojom se bavite.
• Identifikujte sve i izaberite 7–9 naučnih radnika, akademika, vodećih eksperata i stručnjaka iz oblasti kojom se bavite.
• Identifikujte i pročitajte najznačajnije projekte, koji su u pripremi ili su objavljeni od strane Vlade, fondacija, naučnih institucija ili industrijskih tela da na taj način sagledate tendencije, relevantnost i važnost tema, te najnovije naučne i praktične izazove koji su vezani za Vašu oblast.

Tokom ovog zahtevnog i interesantnog istraživanja koji bi mogao da se kombinuje s metodom ,,monitoring and observation” šta se dešava u obalsti koju istražujete, bićete u prilici da obezbedite sve relevantne i validne činjenice za Vašu odluku o temi istraživanja. Još, što je mnogo važnije, ujedno, obezbedili ste potrebne materijale za pisanje Pregleda literature koji je obično oko 40 posto doktorske teze.

3. Sledeći korak, metodologija i tipovi istraživanja

Nakon svega što ste uradili treba da definišete metodologiju istraživanja kojom treba da definišete sve glavne odrednice istraživačke metodologije, uključujući prikupljanje podataka – primarne i sekundarne metode i posebno, analiza dobijenih istraživanja – kvalitatitvna i kvantitativna analiza. U vezi s tim, veoma važno je da odlučite da li ćete da radite kvantitativno, kvalitatitvno ili mešovito istraživanje. Ukoliko ste to uradili odmah i na početku, budite sigurni da ćete imati integralan, logičan i konzistentan pristup.

Dok čitate i istražujete tekstove veoma je važno da uočite, kako i na koji način se mere, prate i ocenjuju pojave, periodi, procesi ili aktivnosti. Treba da vidite, koje i koliko indikatora ćete koristiti. Ako je u pitanju, npr. ekonomski razvoj, onda možete koristiti GDP, GDP per capita, kretanje inflacije, izvoz–uvoz, zivotni standard građana itd, ili merenje socioloških procesa korišćenjem, indikatora, poput, otvranja skola, bolnica, institucija, razvoj demokratije i tolerancije, Ili, kod, održivog mira, možete koristiti indikatore, poput, suživota i saradnje, posete, otvorenosti društva, tolerancije, demokratije, zajedničkih projekta, međunarodne saradnje, itd.

Uz sve to, veoma je važno, da pokrijete, objasnite i pokušate da pronađete nit i vezu koja povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost. Kao što vidite, treba da učinite napor da tekst i sadržaj, npr. doktorske teze integralno, logični i funkcionalno povežete u odnosu na cilj, zadatak teze, hipoteze i/ili istrazivačka pitanja.

U tim prvim koracima, potrebno je da ukoliko možete organizujetet i uradite 5–7 intervjua s najvažnijim autoritetima u oblasti kojom se bavite. Posebno, pitajte, razgovarajte sa svojim kolegama, prijateljima iz svih sredina. Nakon toga doći ćete do logičnih i izazovnih pitanja.

Dok čitate i obavljate pregled gore navedenih aktivnosti najvažniji, veoma odgovoran i izazovan rad vezan je definisanje uzorka i dizajniranje pitanja, eventualno i za Vaše dizajniranje anketnih listova. Dok pregledate, čitate i upoređujete, beležite već postavljena i istražena pitanja, eventualne praznine i šanse za nova istraživanja ili nastavak već urađenih istraživanja. Pokušajte da identifikujete gde i kako se koriste zatvorena pitanja sa odgovorima npr. DA i NE, posebno kako se kombinuju s ,,probe” pitanjima. Gde i kada možete da koristite ordinalnu skalu (npr. Likertovu skalu) s 8-10 pitanja, pitanja s ponuđenim odgovorima i pitanja otvorenog tipa s naznačenim prostorom za odgovor.

Umesto zaključka

Pregledom postojećih knjiga, časpisa i svega drugog što smo naveli u gornjem delu teksta, posebno Identifikovanje pitanja, kreiranje anketnih listova, predviđanje mogućih intervjua, i/ili identifikovanje studija slučaja, otvoriće Vam lepe šanse za prikupljanje podataka na osnovu originalnih i primarnih istraživanja, posebno da uradite dobre kvalitativne i kvantitativne analize.

 

Profesor dr Miodrag S. IVANOVIĆ