Reforma javnog sektora: depolitizacija i profesionalizacija

Novinar BLIC-a Gospodin Vladimir Spasić obratio mi se s molbom da odgopvorim na nekoliko pitanja  povodom najave političkih stranaka i Vlade Srbije da će depolitizovati javna preduzeća odnosno raspisati konkurse za izbor uprave, pre svega, direktora. U nastavku možete pročitati odgovore na postavljena pitanja:

1. da li je ovo samo markentiški trik pred izbore (slični predlozi su se pojavljivali nekoliko puta, i to obično pre i posle izbora, ali ne bude ništa od realizacije?

Status, pozicija i imidž javnih preduzeća važana je za svaku Vladu, posebno za Vladu Srbije iz nekoliko razloga: prvo, imidž javnih preduzeća u Srbiji je loš i ne uživa poverenje građana; drugo, kontrola, nepotizam  i politščka kontrola i uticaji na taj sector je očigledan i izaziva ogorčenje posebno kod mladih i nezaposlenih,  treće, najave privatizacija i prodaja, odustajanje i odsustvo otvorenih i transparentnih  tendera je mera sive i nekontrolisane politike i moći; četvrto, postavljanje direktora i rukovodećih kadrova bez otvorenih konkursa su najčečće mera korumiparnosti, dominantnosti političkih koalicija i dogovorenih podela.

Ta vrsta imidža i ogorčenje javnoisti, racionalno, nameće i traži od Vlade i vladajućih političkih garnitura obećanje, najavu akcije i najavu rešenja za drugačiji rad i  ponašanje, … samo da bi se dobili izbori!

2. Šta je sprečavalo stranke i Vladu Srbije da to urade i šta ih sprečava da sada to urade? da li j epotrebno menjati neke propise da bi se konkursima birali direktori u javnim preduzećima?

Korumpiranost, odssustvo patriotizma, neprofesionalizam i tragična dominantnost privatnih interesa – osnovni su razlozi nečinjenja. Kontrola dobrih preduzeća, posebno javnog sektora, bili su izvor nekontrolisane moći uticaja, nelegalnog zapošljavanja i finansiranja partijskog aparata. Kompletna oblast propisa koja se odnosi na javni sector, izbor i postavljanje na najviše pozicije, finansiranje političkih partija mora se hitno i neodlžno urediti spram standard koji važe u svetu. Depolitizacija, profesionalizacija i transparentnost u radu javnog sektora treba da budu mera tih reformi.

3. kako biste Vi obavili profesionalizaciju javnih preduzeća (koje uslove bi trebali da ispune …)?

Javni sektor mora da se reformiše,  privatizuje i totalno depolitizuje. Svi konkursi i popunjavanje radnih mesta mora da bude javno, otvoreno i po konkursu. Odabir kandidata , obavljanje intervjua i izbor kandidata treba da bude povereno nevladinim, profesionalnim i specijalizovanim agencijama.  Sve nabavke i poslovni aražmani moraju da se obavljaju tenderima. Svi procesi reformi, racionalizacije i smanjenja treba da se obave preko tendera s jasno definisanim i očuvanjem nacionog interesa.  Upravljnje javnim sektorom treba da obavljaju Nadzorni odbori  koji se bira od građana i stručnjaka koji imaju potvrđeni moralni, etički,  profesionaoni ugled i autoritet.

4. S obzirom da Mlađan dinkić predlaže ukidanje upravnih odbora i postojanje samo nadzornih odbora u javnim preduzećima. Da li će to rešiti problem?

Predlog o ukidanju upravnih odbora je dobar ali nije dovoljan. U javnim preduzećia na vrhu organizacione struktura treba da postoji Presednik,  Izvršni director, Poslovni odbor koji je obično sastavljen od direktora koji se nalaze na čelu pojedinih menadžment funkcija (HRM, Marketing, Finansije, Operativni menadžment, Logistika & Transport, IT), i da se ne zaboravi da se u organizacionu i upravljačku  strukturu zvanično formaalizuje i obezbedi uticaj i interes zaposlenih, osnivanjem Saveta zaposlenih.

Uz sve to treba da se obezbedi i  institucionalizuje kontrola i nadzor koja štiti javni inters –  interes građana i potrošača formiranjem Nadzornog organa na nivou industrije i sektora. Taj organ je nezavisno i profesionalno telo  koje je nezavisno od političkih institucija i drugih neformalnih uticaja.

5. Zašto je loše da političke stranke postavljaju direktore u javnim preduzećima?

Političke partije treba hitno udaljiti i onemogućiti da imaju bilo kakav uticaj na operativnu politiku i vođenje javnih sektora. Eventualno mešanje u bilo kakvoj, pa i u  najmanjoj meri treba žigosati kao kriminalnu aktivnost i  delovanje i  protiv interesa države i njenih građana. Zašto? Prvo, političke partije koriste tajne kanale i uticaje zapošljavanja političkih ličnosto koje, često, nemaju stručni i profesionani profil; Drugo, pomažu nelegano odlivanje fondova u finansiranje političkih partija; Treće, umesto da se novac odvaja za investicije, tehnologije i inovacije novac se odliva u stranačke fondove, privatne džepove  i političke kampanje.

Ta vrsta prakse podržava i održava korupciju, podmitljivost i ubija duh, preduzetništvo  i konkurentnost kompanija. Najviše, ubija duh i talent najsposobnijih koji ne vide perspektivu, očajni su i  to ih tera da šansu i sopstveni spas traže u napuštanju Srbije.

Miodrag S. IVANOVIC