Reforma javnog sektora – razmere i osnovne promene

U tranzitnim društvima, posebno pridruženim članicama za prijem u EU, najozbiljniji uslov za prijem je reforma  javnog sektora. Zašto je ta oblast u žiži interesovanja, ša pokriva, kako je Zapadni svet vidi i ocenjuje, koje su oblasti najkritičnije i zašto je toliko važna, i koje su osnovne tendencije razvoja? Odgovor na ta pitanja su fundamentalno važna jer gotovo sve demokratizacije, reforme i približavanje standrdima EU počiva upravo na reformi tog sektora. Zašto? Opšti je utisak da javni sektor u celini, posenbno institucije koje imaju direktan kontakt i servisiraju zahteve običnih građana su primer neuređenosti, neefikasnosti i korupcije.

Uzroci problema?

Zametak i osnovni uzrok neefikasnosti državnih, regionalnih i lokalnih institucija jeste odsustvo političkog konzensusa i strateškog jedinstva između osnovnih političkih partija, koje dovode do podele resora i vlasti i krhkih koalicinih partnersatava. Političke igre, podele i partnerstva su obično kratkog daha, tako da se politika i razvoj vodi na kratak rok i bez jedinstvene opšteprihvaćene koncepcije. Posledice takve politike su: (1) odsustvo strateških razvojnih planova; (2) dominantnost generalnih i uopštenih  akcionih planova razvoja; (3) slaba i neefikasnea organizaciona struktura; (4) donošenje odluka je često iracionalno i partijsko-politički obojeno; (5)  slaba i neadekvatna kadrovska politika  dovela je do toga da zaposleni nisu zadovoljni, motivisani i nisu priprelmljeni za nove izazove, posebno kada se radi o ICT i E – Vladama, tj. elektronskom vođenju poslova; (6) programi i projekti su često loše projektovani i dizajnirani, i konačno (7) izvršenje i obavljanje poslova za građane je slabo i neefikasno.

Da bi se otklonili navedeni problemi i poremećaji i da bi se obezbedila demokratizacija društva, vladavina prava, razvoj preduzetništva i šansa da svaki građanin razvije sebe i preuzme brigu za sebe, svoju porodicu i razvoj zajednice, potreban je efikasan javni sektor.

Oblasti i poslovi koje treba unaprediti i menjati!

Prva i najčešća oblast s kojom se započinju reforme je tzv. Administartive capacity building koja podrazumeva unapređenje upravljačke i organizacione efikasnosti i reorganizaciju i prestruktuiranje javnog sektora, posebno organizaciona i funkcionalna poboljšanja, i efikasnije reagovanje na potrebe građana. Osim toga, taj proces uključuje i koordinaciju i povezivanje između različitih nivoa, međufunkcionalnu saradnju između različitih organizacionih delova, odelenja i timova; unpređenje kadrovskih i ljudskih resursa te poslova treninga i selekcije; unapređenje performanci zaposlenih podizanjem motivacije i zadovoljstva zaposlenih koji uključuje preispitivanje platnih nivoa, nagrada i promocije zaposlenih sa stanovišta profesionalne odgovornosti, poštenje i ličnog integriteta.

Druga oblast je Strenthening policy capacity, koja obično podrazumeva razvoj racionlanih i efektivnih odluka. Osim toga, to uključuje unpređenje procesa donošenja odluka uvodjenjem principa racionalnosti i primene standarda kvaliteta kojim se pokušava unprediti i definisati tok relevantnih i validnih informacijia za donošenje odluka i blagovremeno reagovanje. Da bi se obezbedila racionalnost u donošenju odluka mora se unaprediti i proces analize, tj. da se politički, socijalni i ekonomski okvir i uslovi analiziraju, posmtaraju  i kritički ocenjuju.

Treća obalst je tzv. Institutionalna  reforma koja pre sveag podrazumeva da država, institucije i organi vlasti budu odgovorne građanima i da se ponašaju shodno zakonu, moralnim i etičkim principima. To podrazumeva i postovanje i vladavinu prava, transpaerntnost i otvorenost i ponašanje Vlasti spram intersa zemlje u celini i njenih građana. Ponašanje i delovanje institucija podleže stalnoj i permanentnoj kontroli od strane institucija koje su nezavisne, profesionalne i depolitizovane.

Četvrta oblast je tzv. Civil service downsizing koja podrazumeva efikasnije i efektivnije ponašanje uz manje budžetske rashode. To znači, da se javni sektor ponaša i meri po principima tržine ekonomje. Shodno tome, broj zaposlenih se mora smanjivati po meri efikasnosti privatnih firmi, i da se neki poslovi poveravaju javnim tenderima privatnim preduzećima. Naravno, otpušatnje i viškovi se moraju pripremiti, posebno mladji, za nove izazove i nove karijere u privatnom sektoru, adekvatnim treninzima i obrazovanjem. Za one koji ostaju poslovi i zarade se moraju posatviti na novim temeljima tako da se vrednuje rad i da se najbolji promovišu. Taj proces aktivnosti znači uvođenje menadžmneta učinaka (performance management), praćenje i ocenjivanje zaposlenih (appraisal scheme), te promociju i nagrđivanje najboljih.

Navedeni i nagomilani problemi se moraju rešavati i EU, WB, EBRD preko programa i projekta nuditi novac, ekspertsku pomoć i modele za promene. Međutim, obracsi i modeli koji se nude često ne uspevaju zbog nerazumevanja loklanih uslova i okolnosti i odsustva efiksane zemlje domaćina. O tome i drugim aspektima reformi možete videti vise nawww./ecdpm.org/pubs/wp15_gb.htm; www.iog.ca/publications/policybrief3.pdf; andhttp://www.worldbank.org/wbi/governance/pubs/govmatters.htm;

Jednostavna poruka jeste, da se za modele i principe tržišnih ekonomija koje se primenjuju u našim uslovima i u javnom sektoru, treba blagovremeno pripremati, tj. spremati najviđenije i najbolje zaposlene koji treba da ponesu i iznesu  teret promena. Sistemski pristup, metodičnost, znanje o funkcionisanju organizacija, organizacionim ponašanjima i kako i na koji način ukomponovati odnos i relacije između organizacije, timova i svakog zaposlenog je složen i komplikovan posao. Razvijanje lideskih i mendžerski veština i sposobnosti je fundamentalni zahtev za reformu i unapređenje javnog sektora.

Profesor Dr Miodrag IVANOVIĆ, Direktor Meritum International

London, Beograd i Zagreb