Rekvijem – Bila jednom jedna zemlja

U ponedeljak 4 maja 2020 dok sam završavao i redigovao tekst knjige, Ljuba Maričić, dugogodišnji prijatelj, koji živi u Beogradu, poslao mi je na Viber kratak i lep video posvećen najlepšoj zemlji na svetu. Video je svedočanstvo i lepo podsećanje na zemlju koja više ne postoji. Ujedno, kratki zapis, posvećen je i njenom tvorcu koji je umro na današnji dan pre ravno četrdeset godina. Otišao je kako je Krleža napisao “… za dugom kolonom svojih mrtvih divizija ode Tito preko – preko Romanije”. Pogledajte video koji je pšosvećen najlepšoj zemlji na svetu: Yugoslavia, https://www.facebook.com/miodrag.ivanovic1/videos/10163591692320594/comment_id=10163592337510594&notif_id=1588601902581967&notif_t=feedback_reaction_generic

Ukratko, video me podsetio slikama, rečima pesme i fotogradijama na sve ono što smo izgubili, što je prošlo  za čim ću ja i deo moje generacije žaliti do poslednjih dana naših života.  Setio sam se Butila, pokraj Sarajeva,  gde sam davnog 4 maja 1980 godine čuo za vest o smrti jednog od najvećih sinova Jugoslavije, kako smo tada govorili.

Kratako podsećanje  i emocija želeo sam da podelim s nekim pa sam na stranici Facebook-a postavio tekst “Povodom godišnjice smrti Josipa Broza Tita i podsjećanje. Bez obzira na rasturanje ‘najlepše zemlje na svijetu’ ne znači da ne možemo da se poštujemo, posećujemo, trgujemo i slavimo taman i da je samo iz interesa, bez bratstva i jedinstva. Živi mi bili i zdravi i sretni ma gde ste god moji dragi prijatelji …”

 

Ukratko, nakon toga, komentar je poslao Vjekoslav Jukić, kojeg sam upoznao na Hrvatskom primorju u Mlinima dok smo tamo letovali 2015. godine. Objavu, prenosim od reči do reči, “Gospodin Miodrag inace ne komentiram ovakve objave ali ova me je uspjela razljutit jer sam vas smatrao pametnim covjekom ali vi i srpski narod uporno bjezite od istine i činjenice da ste upravo vi bili oni koji su RASTURILI i SILOVALI tada već bivšu državu da ste vi srbi sa svim raspoloživim sredstvima ratnog užasa tukli po Bosni, Hrvatskoj Kosovu, Albaniji, Sloveniji i da je vaš tadašnji državni vrh upravo i sad na vlasti sto znači da ste izgubljeni kao narod i sustav jer se niste u stanju pomiriti sa povjestnom činjenicom da ste genocidan narod koji se mora suočit sa istinom priznati grijehe odgovorno odgovarat za sva nedjela počinjena nad civilima i moliti za oprost jer to je jedini ispravni put u budućnost odnosa a ne se pravit lud i pitat se, “pa ko nas zavadi” Vi ste nas zavadili VI ste htjeli veliku Srbiju, a mi smo htjeli Demokraciju…… Ja sam rožen u Vukovaru i kažem vam da vas može biti sram tako se pravit nevinima a svima su vam ruke krvave….Naprosto vas može sramota biti ovako šta objaviti “.

Odgovor sam poslao, “  Dragi moj Vjekoslave, nisam Vas hteo naljutiti. O tim pitanjima svako ima pravo na mišljenje. Svoj greh i sramotu svako nosi individualno kao i narod sam. Ne postoje generalne i opšte ocjene o krivici naroda. Tako ni svi Srbi nisu nosioci i počinioci genocida. Izvini, mislio sam da o nesreći možemo razgovarati bez vređanja. Šta se god desilo i mogu da razumem Vašu ljutnju ali opet trebamo živjeti jedni pokraj drugih koliko i ako možemo. Vaš izgon iz Vukovara je moje izbjeglištvo iz istih razloga. Ostajte mi dobro i da se u zdravlju vidimo. Svako dobro …”

Sticajem okolnosti, sasvim slučajnih, nema boljeg rekvijema za ‘najlepšu zemlju’ na svetu. Prošlih dvadeset pet godina od tragičnog rasturanja zemlje nije smirilo ni pomirilo mišljenja o ratovima devedesetih. Verovatno će i za bilo kakve ideja o suživotu, zajedničkim inicijativima, suživotu i  složenim među-državnim projektima trebati mnogo energije, mudrosti i strpljenja svih, posebno onih koji su najboljih među nama. Nažalost, nemam  iluzija o lepim i dobrim vremenima za zemlje koje su nastale na prostoru bivše Jugolasvije.

Miodrag S. IVANOVIC