Siva ekonomija – začarani krug, blokada razvoja i put u beznađe

Siva ekonomija je rak rana tranzitnih ekonomija i osnovna prepreka bržeg i efikasnijeg razvoja. To je posledica i osnovna mera uređenosti društva, ogledalo moralnih i etičkih standarda, mera funkcionisanja institucija i posebno mera postojeće korupcije. Današnja kriza u Evropi u velikoj meri uslovljena je i razmerama sive ekonomije.

Šta je siva ekonomija?

Financial Times objašnjava da je to skup mnoštva legalnih i nelagalnih aktivnosti koje se mogu definisati kao: (1) ilegalna ekonomija (the iligal economy), kao što je, krijumčarenje, plaćanje reketa i ilegalne imigracije; (2) neprijavljeno privređivanje (the unreported economy), kao što je zpošljavanje na crno i utaja poreza; (3) neevidentirano privređivanje (the unrecorded economy), kao što je kućna radinost, poslovi po prirodi ’uradi sam’, prodaje na pijaci i tezgama, i (4) neformalno privređivanje (the informal economy), kao što je obezbeđenje prihoda izvan regularnih i potpisanih ugovora. Videti, http://www.ft.com/cms/s/0/efc3510e-9214-11e0-9e00-00144feab49a.html#axzz1TUN0jjZ3

U poslednjih nekoliko godina, proširile su se aktivnosti i poslovi sive ekonomije širom Evrpe. Time je otvoren začarani krug sive ekonomije koji se može opisati kao proces u kojem,

Se pojavljuje sve

više poslova i radnika na crno koji ne plaćaju porez i istovremeno kao nezaposleni primaju i uživaju socijalnu pomoc i subvencije za nezaposlene; koji time time utiču na

Vladine izvore prihoda umanjujući prihode, povećavaju rashode tako da stvaraju jaz i budžetski deficit, tako da

Vlada mora da povećava i uvodi nove takse i poreze da nadokandi izgubljene prihode, što utiče da se mnogi

Građani, zaposleni i preduzeća opredeljuju za nelegalne i aktivnosti sive ekonomije.

Koa što se može videti iz tabele 1, razmere crne ekonomije su veoma izražene u gotovo svim ekonomijama koje se sada susreću se krizom. Tako, na primer, Grčka ima udeo od oko 26 osto sive ekonomije u BDP; Španije oko 19, 2 odsto; Portugal, 19, 3 odsto; Italija oko 22 odsto. Bugarska je na čelu te liste sa oko 32, 6 odsto učešća u BDP. Najmanje učešće ima Švajcarska sa 8, 1 odsto i SAD sa oko 6,7 odsto učešća.Kompletan tekst možete pročitati: Analysis, Negative effects, Financial Times, 9 June 2011, p.14 , London. Ili na linku, http://www.ft.com/cms/s/0/efc3510e-9214-11e0-9e00-00144feab49a.html#axzz1TUN0jjZ3

Srbija rekorder sive ekonomije u Evropi!

Poslovni magazin http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/siva-ekonomija-zahvata-trecinu-bruto-nacionalnog-dohotka-30-2285 prema podacima Unije poslodavaca Srbije, navodi da siva ekonomija u Srbiji zahvata 33,9 odsto bruto nacionalnog dohotka što je za budžet Srbije godišnje gubitak od skoro četiri milijarde evra. Isti izvor navodi da u je Srbiji, “… rad na crno u vreme ekonomske krize uzeo maha, jer se procenjuje da je u prošloj godini skoro 300.000 ljudi prešlo u ilegalne tokove poslovanja. Ekonomisti sabiraju da neplaćanje poreza i doprinosa na zarade državu košta oko 11 milijardi dinara mesečno!” Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, tvrdi da je „teško precizirati koliko ljudi u Srbiji zaista radi, ali, ako se uporede podaci sa tržišta rada i oni kojima barata Republički zavod za statistiku, onda možemo da imamo makar procenu“,On kaže da „zvanično radi 1,8 miliona, odnosno ovi su radnici prijavljeni na socijalno osiguranje. U Anketi o radnoj snazi, međutim, čak 2,6 miliona se izjasnilo da imaju neki posao od kojeg zarađuju novac. Na osnovu ove razlike možemo, makar približno, da zaključimo koliko ljudi realno radi bez obzira da li plaćaju doprinose ili ne“. Ukoliko uzmete u obzir da je u Srbiji minimalna plata oko 15.000 dinara mesečno onda možete sami da izračunate razmere i gubitke kao posledice sive ekonomija.

Posledice i razlozi postojanja sive ekonomije

Unija poslodavaca Srbije u nedavnom istraživanju koje je obuhvatilo 227 subjekata i koji zapošljavaju 10 587 zaposlenih, utvrdili su da osnovni razlozi sive ekonomije leže u nedostataku političke volje za kontrolu i promene (29.7 % odsto ispitanih), korupcija (17.2 %), slaba aktivnost carina (11.5 %), slab rad MUP-a (19, 4 %), nedostaci u zakonskoj regulativi (19,4 %) i slab rad inspekcija (46,7 %). Ukupna šteta koja je prijavljena od strane 154 ispitanika iznosi 4. 420, 240, 000 dinara. Od ukupnpg broja ispitanih 73 ili 32.2 % nisu prijavili finansijsku štetu. Videti power point prezentaciju na linku:www.socijalnoekonomskisavet.rs/doc/poslovanje_na_crno_anketa-poslodavci.ppt

U rezultatima ankete nije ocenjen niti naveden osnovni razlog sive ekonomije – nivo i razmere postojećih poreza i taksi. Po pravilu važi da što su veće takse i porezi, i što su propisi storžiji i striktniji to su razmere sive ekonomije veće. Postoje i istorijski razlozi koji važe za zemlje poput Italije, Španije i Grčke, koji se ogledaju u slaboj vladavini prava, niskom poverenju u državu i neefikasnom provosudnom sistemu.

Siva ekonomija – život u beznađu za većinu

Posledice neuređene i sive ekonomije vode, baš tako, u beznađe i gubitak nade. Upravo je to potvrdilo i nedavno objavljeno istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Neke od tih rezultata istraživanja komentarisao je i profesor Boris Begovic u Pogledima koji su objavljeni u Politici. Videti komentar, http://www.politika.rs/pogledi/Boris-Begovic/Zivot-u-beznadju.sr.html.Posebno je ukazao na činjenicu da samo 24 odsto ispitanih u Srbiji smatra da će njihovoj deci biti bolje nego njima. Profesor Begovič zaključuje da su oni koji vladaju Srbijom uspeli da unište najznačajniji politički kapital ’nadu da će biti bolje, i da … danas Srbijom vlada beznađe’. Jedan od komentara na tekst je ukazivanje na to da je gubitak i oslanjanje na nadu pogrešno i slabo. Umesto toga, komentator preporučuje, poput,Starih Grka, da se ne treba oslanjati na nadu koja je iluzija i vodi u pasivnost. Umesto toga, treba se osloniti – uvek na logiku, na znanje kad mozes i veru kad moraš.

Uvek sam verovao da upravo nada otvara perspektive za jake i pametne. Pomaže onim koji su slabi, koji ne veruju u sebe, tražeći utehu i novu snagu da izdrže zarad sebe samih i onih kojima su najviše potrebni. Vlade, države i narodi koji ne mogu da obezbede to elementarno pravo na nadu da će sutra biti bolje, jednakost i jednake šanse na startu, promociju sposbnih, aternativu za častan život, alternative izbora, pravičnost i vladavinu prava – produžavaće će agoniju, nezadovoljstvo i beznađe.

Spoznaja razornih posledica, suočavanje i eliminisanje sive ekonomija čine prvi i najvažniji korak u otvaranju procesa prosperiteta i blagostanja jednog naroda. Naažalost, današnja Srbija je daleko od elementarnih pretpostavki za miran i normalan život njenih građana, posebno onih najsiromašnijih.

Miodrag S. IVANOVIC