Strategije razvoja i model strateškog planiranja – A, B, C, D, E i E

Strategije razvoja su osnovni element  dugoročnog, stabilnog i efikasnog razvoja privrednih i društvenih subjekata. Najveći deo razvojnih startegija –  preduzeća, opština, regiona, industrijskih sektora i strategije razvoja država i nacionalnih ekonomija – imaju nekoliko nedostataka, prvo, nisu zasnovane na uravnoteženom i uzročno posledičnom odnosu između prošlosti – sadašnjosti i budućnosti; drugo, ne počivaju na originalnim i primarnim istraživanjima (anketni list, survey, intervjui, observacije i posmatranje) kojim treba identifikovati interes osnovnih stakeholdera, posebno građana, zaposlenih, malih preduzeća, privatnih vlasnika i preduzetnika; treće, misije i vizije razvoja nisu podržane efektnim akcionim planovima i ključnim, indikatorima implementacije i rezultata, tj. ostvaremnja; četvrto, menadžerski nivoi upravljnja – strateški, taktički i operativni, nisu usklađeni i podržani s adekvatnom podrškom (resursi, definisani procesi, informacije i definisani kvalitet) i detaljnim akcionim planovima na godišnjem nivou; peto, analiza glavnih stakeholdera i njihova uloga, snaga i interes ne definiše se precizno na srednji i dugi rok, i šesto, implementacija strategija razvoja ne može se relizovati bez definisanih nadležnosti, tokova informacija i posebno planova komunikacije.

Model strateškog planiranja A, B, C, D, E i E jedan je od mogućih pristupa koji mogu doprineti definisanju razvojne strategije na sistematičan, logičan i dosledan način.  Kao što se vidi iz prikazanog modela, različite faze predstavljaju okvir za procenu i izbor odgovarajućih strategija, odnosno načina njihove realizacije i evaluacije.  

Slika 1. Model strateškog planiranja – A, B, C, D, E i E

Prve tri faze – procena (Assessment), osnovna analiza (Baseline) i komponente (Components), obezbeđuju postepen i metodološki pristup u definisanju strategije.  Faza procene podrazumeva analizu unutrašnjih i spoljnih faktora (SWOT analiza), dok se osnovna analiza bavi glavnim nalazima procene i predstavlja polazište ili odskočnu dasku za izradu strategije. Komponente se odnose na deo strategije koji se dogovara na najvišem nivou – to su misija i vizija organizacije, te vrednosti na kojima strategija treba da ponikne. 

Poslednje tri faze – konkretizacija (Down to Specifics), evaluacija (Evaluation) i izvrsnost (Excellence) pripremaju teren za realizaciju strategije i obezbeđuju efikasno korišćenje resursa. Kako sâm naziv govori, konkretizacija se bavi svakodnevnim zadacima čije izvršenje uslovljava i izvršenje glavne strategije. Faza evaluacije podrazumeva preispitivanje procesa strateškog planiranja koje je sprovedeno i omogućava organizaciji da utvrdi šta se pokazalo kao dobro a šta ne, šta je postignuto, šta bi moglo da se poboljša i kako postupati u budućnosti. Poslednja faza zapravo se odnosi na dobijanje potvrde dobre prakse primenjivanjem standarda kvaliteta koji struka priznaje kao takav.

Ovih šest faza predstavlja suštinu, sadržaj i zadatak strateškog planiranja. Sadržaj i struktura svake od njih pružaju jasan uvid u osnovne elemente strateškog menadžmenta, a to su: strateški položaj, donošenje strateških odluka i realizacija strategije. 

Proces strateškog planiranja počinje postavljanjem fundamentalnih pitanja o sadašnjem i budućem položaju organizacije. Pitanja na koja treba dati odgovor su sledeća:

• Gde smo sada?
• Gde želimo biti?
• Kako premostiti jaz između te dve pozicije?
• Kako realizovati glavne ciljeve?
• Koliko smo bili uspešni?
• Kako nas drugi vide?

Odgovori na navedena pitanja nisu ni jednostavni ni laki, a do rešenja i opcija se ne može doći bez ozbiljne analize, evaluacije i konsultacija sa zaposlenima ili sa onima za koje smatrate da su od strateškog, operativnog ili taktičkog značaja za proces realizacije.

Vođe timova i rukovodioci koji sprovode strateški plan treba da imaju bar neke od sledećih osobina: 

• liderske veštine;
• znanje i spremnost da uče;
• osetljivost i posvećenost budućem razvoju;
• sposobnost organizovanja zadataka u skladu s kompetencijama zaposlenih i organizacionih delova, tj. da znaju ko radi šta, kada i kako;
• sposobnost rada u timu i dobrog koordiniranja aktivnosti;
• sposobnost dobrog upravljanja vremenom (da izvrše zadatke u strogo definisanom roku).

Sve ovo predstavlja deo osnovnih vrednosti humanog kapitala koje svi zaposleni, a naročito rukovodioci, treba da imaju. Model strateškkog planiranja nudi Vam efektan okvir, tehnike i strateške analize koje će Vam pomoći da otklonite navedene nedostatke u izrado dugoročnih strategija razvoja.

Profesor dr Miodrag S. IVANOVIĆ

Reference:

1. Strategic Planning Guidebook Kindle Edition, availabel at https://www.amazon.co.uk/Strategic-Planning-Guidebook-Miodrag-Ivanovic-ebook/dp/B00I12QCGK/ref=sr_1_1?keywords=Miodrag+Ivanovic+Guidebook+for+strategic+planning&qid=1582642389&s=books&sr=1-1 [Accessed: 25 February 2020]
2. Mudorst malih koraka, available at http://www.miodragivanovic.com/downloads/mudrost-malih-koraka/ [Accessed, 25 February 2020]
3. Business Model Generation: A Handbook for Visionaries, Game Changers, and Challengers, available at  https://www.amazon.co.uk/Business-Model-Generation-Visionaries-Challengers/dp/0470876417/ref=sr_1_5?keywords=guide+book+for+strategic+planning&qid=1582642630&s=books&sr=1-5 [Accessed, 25 February 2020