Svetska kriza i mudrost suočavanja

Najnovija svetska kreditna i dužnička kriza je ozbiljna, dugotrajna i s dugoročnim posledicama, na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Gotovo sve zemlje i regioni će osetiti posledice, posebno zemlje sa zanačajnijim udelom bankarsko finansijskog sektora u rastu društvenog proizvoda, poput USA, Velike Britanije i Islanda. U Evropi sitaucija nije bolja i zvanično su ekonomije Nemačke, Francuske i Italije zapale u recesiju.

Razmere i zaoštrenost krize

Zaoštrenost i posledice krize se uveliko osećaju. Tako na primer, u Americi, broj zaposlenih koji su izgubili posao 2008. je već dostigao brojku od 2,6 miliona i to je najveći broj od Drugog svetskog rata. U Engleskoj su vesti o otpuštanju, obustavi proizvodnje i bankrotstvu svakim danom sve sumornije. Mesečni pad industrijske proizvodnje iznosio je oko 2,9 odsto, što je oko 7,4 odsto na godišnjem novou, i to je  najveći pad od 1981 godine. Očekuje se da će broj nezaposlenih već u maju 2009. biti oko 2 miliona. Cene kuća su tokom 2008. pale za oko 16 odsto. U 2009. vrednost kuća će opasto za narednih 15 do 20 odsto. Ukupan broj onih koji će da izgube kuće kretaće se oko 75 000 domaćinstava u odnsou na 2007. kada je taj broj iznosio oko 22 000. Prodaja automobila opala je za oko 20 odsto. Mnoge fabrike su obustavile proizvodnju a Nisan otpušta oko 1200 radnika. Prodaja je mnogo manja u odnosu na prošlu godinu. Vodeće kompanije poput Marks & Spensers i Next  najavljuju otupštanje ranika i zatvranje prodajnih mesta. Indeks FTSE 100 tokom 2008. izgubio je  31 odsto na vrednosti tako da je ukupna vrednost akcija manja za oko 484 milajrdi funti sterlinga.

Nacionalna banka Engleske u poklušaju da pokrene recesijom zahvaćenu ekonomiju smanjila je osnovnu interesnu stopu na 1,5 odsto što je najniža stopa u poslednjih 315 godina od kada je banka osnovana1694 godine. Prema nekim predviđanjima ekonomija Velike Britanije smanjiće se za 3 odsto tokom 2009 godine.

Trajanje i dužina krize

Navedeni podaci su opšta karakteristika gotovo svih vodećih ekonomija sveta. Brojke same po sebi dovoljno su ubedljive da odslikaju stanje i posledice. Predviđanja oko dužine krize su podeljena i po svoj prilici period oporavka će biti između dve i pet godina. U Britaniji procenjuju da će trebati najmanje dve godine da se povrati međubankarsko povrenje i da banke počnu da trguju i međusobno pozajmljuju novac. Posledice nepoverenje se mogu videti po skupim kreditima i pozajmicama za građane i mala preduzeća. Tako na primer, najjeftiniji Lloydsov kredit za građane iznosi 7,3 odsto. Vlada preti da banke moraju da otpočnu s povoljnijom ponudom kredita ili će totalno nacionalizovati sve najveće banke.

Vreme oporavka je mogo kompleksije i zaoštrenije jer zahteva uspostavljanje globalnih mehanizama kontrole i  regulacije bankarsko-finansijskog sistema, u kojem treba da se zameni neoliberalni pristup s kombinacijom planskih i regulatornih mehanizama. Taj pristup, podrazumeva i preraspodelu političke moći i uticaja i značajniju ulogu Kine i Indije. Novi svetski poredak otrežnjenja, pravednije raspodele i posebno redistrubucije bogatstva neće biti lak i jednostavan.

Reakcija i politika Zapadnog sveta

Zapadni svet se efikasno i bez bilo kakvog robovanja ideološkim konotacijkama suočio s krizom i njenim efektima. Vlade Amerike, Nemačke i Velike Britanije su nacionalizovale najveće banke da bi sprečile njihovo bankrotstvo. Vlade pokušavaju da efikasno kombinuju monetarnu i fisklanu politiku i politiku javnih radova da odgovore na izazove krize. Vlade, takođe, pripremaju i sprovodi socijalnu podršku i pomoć najsiromašnijim i najugroženijim. Građani i kompanije se upozaravaju na zaoštrenost poslovanja i ralnost gubitka zaposlenja, zatvranje i bankrotstvo kompanije. Vlade štite najveće industrije i pokušavaju da iznađu modele privatizacije i rekapitalizacije da bi očuvale industrije i radna mesta. Planiraju se javni radovi i ulaže se kapital u obrazovanje mladih da bi se očuvala konkurentska prednost nacije i sposobnost maldih i profesionalnih kadrova da budu spremni na buduce izazove.

Racinalno reagovanje

Pouka za sve one koji imaju dar za racionalnost i duh da uče i održe sebe, obezbede prosperitet svojih porodica i  održe privatne biznise, pod naletom krize jeste da, razmotre, osmisle i urade plan, odnosno šta da se radi i kako da se preživi u narednih nekoliko godina. Predloge i osnovne ideje za strategiju preživljavanja kompanija naćićete u našem sledćem prilogu.

 

Profesor Dr Miodrag IVANOVIĆ, Direktor

Meritum International: Beogard, London & Zagreb