Takse i reforma kapitalizma

Mlada, harizmatična i kongresmen s radikalnim političkim viđenjem Aleksandria Ocasio –Cortez izazvala je pravu pometnju nakon predloga da se zarade od preko 10 miliona dolara oporezuju po stopi od 70 posto. U ‘radikalnoj’ reformi poreza i taksi uklapa se i predlog senatora Elizabeth Warren da se najbogatiji oporezuju po stopi od 3 posto za tzv.  wealth tax. Presednik Tramp, po običaju,  dramatično je u obraćanju naciji  naglasio da je “uznemiren novim pozivima na usvajanje socijalizma u zemlji”. Istu, ako ne i veću pometnju,  izazvao je njen video u kome ona lično pita stručnjake za etiku o korupciji u Vladi SAD, posebno o finansiranju političara u kojem pokazuje lakoću kojom službenici u Kongresu i Beloj kući mogu da budu kupljeni i korumpirani donacijama od strane posebnih interesnih grupa. To je ujedno i najgledaniji politički video ikada postavljen na Twitter s peko 40 miliona pregleda.  Pogledajte video: Washington Post (2019).  

U ovom blogu bavićemo se pitanjem, da li je opravdan predlog o radikalnom povećanju poreza, šta bi taj porez značio, da li bi i u kojoj meri mogao da doprinese eliminisanju nejednakosti, smanjenju siromaštva i podizanju funkcionalnosti već urušenog kapitalizma.

1. Radikalno oporezivanje i iskustva iz prošlosti

Novi predlog o oporezivanju, radikanosti i tobožnjoj opasbnosti od navale socijalizma je mit. U istoriji SAD visoke takse obezbedile su prosperitet, jačanje javnog sektora, velike državne investicije i rađanje srednjeg sloja koji je bio osnovica uspona društva, razvoja i rasta ekonomije. Marginalne stope oporezivnja, bile su deo važeće ekonomske politike tokom vladavine konzervativne partije republikanaca. Po presedničkim mandatima, od drugog svetskog rata, “radikalne stope oporezovanja” bile su sledeće: Roosvelt, 1945. 94 posto; Eisenhower: 1957. 91 posto; Johnson, 1964. 77 posto; Nixon, 1973. 70 posto; Reagan, 1986. 50 posto. Danas, za vreme administracije presednika Trumpa, 2018. taksa iznosi 37 posto.  Znači, za 45 godina od 1936. do 1981. godine,  stopa oporezivanja bila je najmanje 70 posto. U tom periodu,  prag oporezivanja u 1958. godini bio je 140.000 dolara što bi danas iznosilo oko 1,2 miliona dolara. Dakle, predlog Aleksandrie Ocasio-Cortez, manji je nego što je bio u prošlosti. Videti više na: https://www.facebook.com/watch/?v=550789208753118 [Accessed: 23 februara 2019]

Trend smanjivanja stopa oporzivanja, kao što pokazuje Grafikon 1., otpočeo je krajem sedamdesetih, koji traje do danas. To je početak dominacije neoliberalne ideologije i model politike koji počiva na: (1) vriednostima slobodne tržišne konkurencije; (2) laissez – faire ekonomiji;  (3) konklurentnim, otvorenim i slobodnim tržištima;  (4) nekontrlisanom modelu ponude i tražnje; (5) minimalnoj državnoj intervencij u ekonomskim,  socijalnim, i kulturnim  pitanjima; (6)  slobodnoj trgovini i (7) apsolutnoj dominaciji kapitala and radom.

Neolibrealne ideje dovele su do ogromne nejednakosti, siromaštva i beskrupoluznog bogaćenja 1 odsto elite (političke, profesionalne i poslovne) čije bogaćenje i dalje eksponencijalno raste. Prosperitet i ogromne tehnološke, inovacione i informatičke  prednosti doprinele su enormnom bogastvu i blagostanju tog sloja. Zarade i nadoknade pripadnicima srednje klase, radništvu i širokim slojevima stanovništa su staginarle tako da su gotovo ostale na nivu iz osamdesetih. Tako je globalna nejednakost dostigla razmere apsurda. Polovina svetskog bogatstva sada je u rukama samo 1% stanovništva.

Praktične posledice neoliberalnog kapitalizma, merene rastom cena, od 1978. godine, kojim se moze meriti položaj zarada i troškova života izgleda ovako: cene hrane porasle su za 244 posto; cena stanovanja za 380 posto; tipična zarada radnika porasla je za samo 10 posto; minimalna cena rada porasla je za 5,5 posto. U istom period prosečna zarada CEO i direktora multinacionalnih kompanija porasle su za 937 posto. Razmere nejednakosti i zaostajanje zarada se nastavlja i dalje. Reuters (2019) je objavio podatke da je zarada CEO vodećih banaka u Velikoj Britaniji 120 put veća od prosečne zapade zaposlenih (37.058 funti sterlinga). Te razlike se kreću od 169:1, u slučaju Lloyds Banking Group, ali kad se uzme najmnja zarada zaposlenog od 26.490 funti onda je odnos 237:1. Zarada direktora Lloyds Banking Group za 2018. iznosila je 6,3 miliona funti. Pritom, još uvek, najveći broj kompanija odbija da prihvati i isplati zaradu za normalan život (the London Living Wage) od 10,55 funti!

Grafikon 1. Najviše marginalne stope oporezivanja u vodećim ekonomijama Zapada

Izvor: Taxation, available at https://ourworldindata.org/taxation [23 February 2019]

Kao što se može videti za postojeće stanje potrebni su radikalni recepti, novi pristupi i otvoreni razgovori.

Snižene takse i velike  zarade kod priveligovanih, posebno visokih menadžerskih pozicija, nastavlja se i danas, ujedno to je osnovni razlog enormnih nejednakosti. U članku The New York Times (2019) profesori Saez i Zuckman, navode da više od jedne generacije, zaposleni sa nižim prihodima su totalno zaboravljeni. Tako, na primer, “Njihov prihod po odrasloj osobi iznosio je 16.000 dolara 1980. godine (prilagođeno inflaciji), a danas je i dalje oko 16.000 dolara. Istovremeno, prihodi male manjine su skočili. Za najviše 0,1% zaposlenih, prihodi su porasli za više od 300%; za najvećih 0,01 posto, prihodi su porasli za čak 450 posto. A za nabogatije 0.001 odsto – 2.300 najbogatijih Amerikanaca – prihodi su porasli za više od 600 procenata.” Kao što vidite taj jaz nejednakosti i spirala siromaštva mora da se promeni.

               2.  Rast i jačanje svesti o nužnosti radikalnih promena

Jesse Jackson (2019) piše da “ono što je sada drugačije…”, jeste “…moralni centar –  ono što je ispravno –  sve popularnije. Politička klasa je uplašena jer sve više i više ljudi shvata da su pravila nameštena da bi koristila samo nekolicini.” To pokazuju gotovo sva istrazivanja:

1. Anketa Rojtersa: 70 % podržava Socijano osiguranje (Medicare) za sve, uključujući 52 % republikanaca;

• Anketa Fox Newsa: 70 % podržava podizanje poreza za one koji zarađuju preko 10 miliona  dolara godišnje;

• Bloomberg anketa: 62 % podržava besplatno školvanje;

• Anketa Kaiser fondacije: 92 % podržava da Medicare pregovara sa farmaceutskim kompanijama o snižavanju cena lekova;

• Anketa Harta: 63 % podržava minimalnu platu od 15 dolara;

• Anketa Yale / George Masona: 81% podržava plan Green New Deal.

Elitni centri moći se protive. Negiraju se rezultati istraživanja i mišljenja stručnjaka. Vodi se žestoka rasprava oko toga da li će zagarantovane i minimalne nadnice od 15 dolara u SAD ili 10,55 funti u UK  ugroziti progres, umanjiti zaposlenost i ugorziti ekonomski rast i razvoj. Dva ideološka koncepta su radikalno suprostavljena. Prvi nosilac je elita – 1 % najbogatijih, koji zagovaraju stanje “status kvo”, koji usput kontroliše sve – korumpirane i potkupljene političare, medije, TV kuće, društvene mreže, i svoj status brane svim sredstvima. Drugi partner su progresivni i mladi političari, razbijeni sindikati, razbijeno radništvo, uništena srednja klasa  i mladi, širom sveta, koji shvataju da je njihova i budućnost njihove dece, i opstanak planete zemlje ugrožen. Za partnere progresivnih promena, posebno mlade, ostaje jedino rešenje da se samoorganizovanjem i korišćenjem internet platformi i društvenih mreža  izbore za pristojniji život s više ravnopravnosti i posebno, pravičniju raspodelu prihoda i bogatstva. Kako izgelda to naličje, rasprave i sukob oko takse pogledajte ovde:  Leaked Fox News Segment With Rutger Bregman Gets Out of Hand.

3. Male šanse za radikalan zaokret u oporezivanju

U nedavnom intervjuu, Robert Solow, dobitnik Nobelove nagrade i profesor MIT – a komentarisao je prilike u SAD i političke efekte povećanja nejednakosti i koncentracije bogatstva na samom vrhu. Solow izvodi nedvosmislen zaključak, “… ako se takva koncentracija bogatstva nastavi, onda postajemo sve više i više oligarhijska zemlja, zemlja kojom se upravlja s vrha.” Dakle, radikalne promene u opoerzivanju samo su deo promena koje treba da isprave i promene kako francuski ekonomista Thomas Piketty kaže, ozbiljne moralne, ekonomske i istorijske greške.

Predlog Aleksandria Ocasio – Cortez oko oporezivanje najbogatijih, onih koji zarađuju više od 10 miliona dolara, veoma je radikalan i šokantan zahtev. Koliko je to radikalan zahtev koji je se totalno ne uklapa u postojeće šeme oporezivanja može se videte na primeru Velike Britanije. Videti Tabelu 1. UK income tax rates and brackets.  

Tabela 1. Velika Britanija – nove stope poreza na dohodak za 2018 – 2019. godinu

Tax Rate (Band)	Taxable Income	Tax Rate
Osnovica oslobođenja od poreza	Up to £11,850	0%
Bazična stopa oporezivanja	£11,851 to £46,350	20%
Viša stopa oporezivanja	£46,351 to £150,000	40%
Dodatna stopa oporezivanja	Over £150,000	45%*

*) Poreske stope važe za Englesku, Vels i Severnu Irsku. Škotska uređuje stope poreza samostalno.

Na prošlim izborima laburistička partija je predložila da se dodatna stopa oporezivanja poveća na 50 posto. Ta mera je proglašena radikalnom levom idejom i socijalističkom merom.

Menjanje stopa oporezivanja teško će se menjati. Razloga je više, najvažniji su oni koji su ideološke prirode: (1)  niže poreske stope generalno su prihvaćene kao nešto što je dobro za prosperitet i ekonomiju zemlje; (2) politički su atraktivne, povećavaju zaposlenost, jačaju preduzetništvo i  daju šansu građanima za samoinicijativu i san o uspehu; (3) uvećane takse, iako, smanjuju budžetski deficit označene su kao mera koja se vezuje za državu blagostanja, levu ideju i socijalističku alternativu; (4) najbogatiji odvajaju najviše za budžet u relativnom i apsolutnom iznosu.

Uz gore navedene razloge, uz korišćenje Leferove krive (the Laffer Curve), navode se i ekonomski razlozi kojim se dokazuje da će veće stope poreza dovesti do: (1) zloupotreba i traženja olakšica; (2) većih podsticaja za izbegavanje poreza, skrivanje prihoda i bogatstva; (3) poremećaja na tržištu u zavisnosti od toga koji su porezi povećani; (4) “odliva mozgova”, gubitak talentovanih i obrazovanih s visokim prihodima; (5) smanjenja inovacija zbog manje motivacije i zainteresovanosti.

Razlozi za veće oporezivanje,  izgleda, uvek se vide drugačije i najčešće zavise od poltičke i ideološke pozicije autora. Naime, zaključci su različiti u zavisnosti da li se povećanje takse analzira s desne, leve ili opcije političkog centra. 

Pekanov & Rehm (2019) u tekstu koji je objavila Social Europe objašnjavaju da je, teorija optimalnog oporezivanja, koja se zasniva na radu nobelovca Jamesa Mirrleesa, pokušala da operacionalizuje destimulativne efekte visokih poreza (uticaj na rad i produktivnost) i izračuna optimalnu stopu oporezivanja, s obzirom na procenjene učinke viših poreskih stopa na prihode nakon oporezivanja. Emmanuel Saez (Berkeley) i Peter Diamond (MIT), dobitnik Nobelove nagrade, smatraju da bi za SAD takva optimalna poreska stopa bila oko 70 posto, dok su profesori iz Berkeleja Christina Romer i David Romer predložili 80 posto.

Veće stope oporezivanja treba da se posmatraju u kontekstu regulisanja nejednakosti i koncepta tržišne ekonomije, posebno verovanja u perfektnost “nevidljive ruke” Adama Smita. Visoki porezi uz druge sistemske mere ekonomske, socijalne politike i regulisanja funkcionisanja političkog sistema, posebno pitanja stvarne moći demokratije i organizovanja slobodnih izbora. Visoki porezi trebali bi da pomognu da se reše pitanja: visokog stepena nejednakosti, neravnopravne raspodele i dsitribucije prihoda, očuvanja elemenata države blagostanja (besplatno obrazovanje, besplatna zdravstvena zaštita, razvoj javnog sektora) i posebno, regulisanje plata, nadoknada i drugih beneficija u industriji. Najvažnije je da se visokim porezima preko 10 miliona dolara država, društvo, građani i institucije zaštite od plutokratije i oligarhije, koja bogatstvom obezbeđuju kontrolu izbora, institucija i preko njih svoj uticaj.

Samo oporezivanje, neće razrešiti, gore navedene probleme. Koncept razrešenja trebao bi da bude sistemski pristup, koji bi obezbedio: (1) striktniju primenu antimonopolskih zakona; (2) besplatno obrazovanje i jednake šanse za sve; (3) regulisanje intelektualne svojine; (4) uvođenje efektnijih i efikasnijih mehanizma korporativnog upravljanja; (5) veće učešće zaposlenih u donošenju odluka; (6) kontrolu korporativne društvene odgovornosti za održivi razvoj, zaštitu prirode, posebno nagrađivanja i plaćanja zaposlenih; (7) ukidanje rajskih of –šor zona i (8) da moralna i etička načela poslovanja moraju biti jednaka snazi i interesu tokom odlučivanja osnovnih stejkholdera.

Početak gore navedenih promena leži u oporezivanju najbogatijih i obezbeđenju pravičnije  raspodele. Ogromna koncentracija bogatstva u rukama manjine od 1 posto stanovništva može se razbiti eliminisanjem nejednakosti koju stvaraju tržišta. Za taj podvig i najveći izazov 21. veka treba nam drugačiji i radikalan pristup upravljanja ekonomijom, državom i institucijama. To bi trebao da bude balansiran mehanizam upravljanja koji uključuje građane, zaposlene, organizacije, institucije, posebno, kombinaciju optimalnih rešenja između regulisanog tržišta i projekcije optimalnih očekivanja društva. Taj model, svakako, nije model neoliberalizma koji je vođen isključivo profitom, zaradom, sebičlukom i koncentracijom moći.

Zaključak

Izrazita koncentracija bogatstva znači ekstremnu koncentraciju ekonomske i političke moći koja podriva temelje ekonomskih sloboda, ograničava demokratiju i eliminiše osnovna prava čoveka. Progresivno oporezivanje dohotka je najpošteniji i najmoćniji mehanizama od svih, jer jednako ograničava sve velike prihode, bilo da su rezultat monopolske moći, novih finansijskih proizvoda, puke sreće ili bilo čega drugog. Oporezivanje kombinovano s drugim elementima ekonomskih politika dalo bi brže i efektnije rezultate. Ovde se radi o borbi između demokratije, s jedne, plutokratije i oligarhije, s druge strane.

Refrence:

1. The New York Times (2019) Alexandria Ocasio-Cortez’s Tax Hike Idea Is Not About Soaking the Rich, available at https://www.nytimes.com/2019/01/22/opinion/ocasio-cortez-taxes.html?fbclid=IwAR0GjrU3aypLskVVCWxUffAXvUWvjXeOEYh1i8JCKbCmAZNuyQPnNFeBcEo  [Accessed, 21 February 2019]
2. Jackson., J (2019, February 12,) Alexandria Ocasio-Cortez Is Under Fire Because She’s Right, Chicago Sun-Times, available at, available at https://www.commondreams.org/views/2019/02/12/alexandria-ocasio-cortez-under-fire-because-shesright [Accessed, 21 February 2019]
3. Washington Post (2019) Rep. Ocasio-Cortez lays out ‘bad guy’ ethics scenario, available at  https://www.washingtonpost.com/video/politics/rep-ocasio-cortez-lays-out-bad-guy-ethics-scenario/2019/02/08/f37eeda5-5e5e-4e6f-b909-87ea7d074d0e_video.html?noredirect=on&utm_term=.aa4114699b8d[Accessed, 21 February 2019]
4. Ocasio’s Tax Plan Is Actually Lower Than It Used to, available at https://www.facebook.com/watch/?v=550789208753118 [Accessed, 21 February 2019]
5. Leaked Fox News Segment With Rutger Bregman Gets Out of Hand, available at, https://www.facebook.com/watch/?v=219989645515421 [Accessed, 21 February 2019]
6. Pekanov & Rehm (2019) The great tax debate—the world is turning, available at https://www.socialeurope.eu/the-great-tax-debate?fbclid=IwAR01hgqCC88N3WXy50rk_MRlClKdeZZJm_O2tqnTFLxDB6Smz7vUQTRPHbg [Accessed, 23 February 2019]
7. Nobel Prize-Winning Economist: We’re Headed for Oligarchy, available at https://www.theatlantic.com/business/archive/2014/04/nobel-prize-winning-economist-were-heading-for-oligarchy/361200/?utm_source=fbb&fbclid=IwAR0vB2Ov6zahe70Bu6OajKkeQr61iTHKdhn-VwHXEhy3xPE6Y9gsWHhb1Cg [Accessed, 23 February 2019]
8. Reuters (2019)  UK bank CEOs paid 120 times as much as average employee, available at  https://www.reuters.com/article/us-britain-banking-pay/uk-bank-ceos-paid-120-times-as-much-as-average-employee-idUSKCN1QE00R [25 February 2019]

 Miodrag  S. IVANOVIĆ